Branič

612

„Б Р А Н И Ч"

Против овог закључка рекурсног суда, један од извршеника уложио је ревизијски рекурс, који је од стране Касационог суда у Београду уважен закључком Рек-477/39-1 а предлог за извршење је одбијен. Разлози ревизијског суда су следећи: „Ревизијским рекурсом побија се закључак А. С. којим је одобрено тражено извршење, са разлога што је по овој правној ствари већ тражено извршење од начелника среза подунавског, те је зато предлог тражиоца извршења требало одбити у см. чл. 27 Уип. По оцени истакнутог разлога у рев. рекурсу, Касациони суд налази да је исти основан. Ово због тога, што се из осудног решења бр. 11105/33, на основу којег је тражена дозвола извршења, види, да је одлучено да се пише извршној власти за егзекутивну наплату, ако се тужени у спору не одбране, па је затим и писано за извршење начелнику среза подунавског. Тиме је по нахођењу Касационог суда започело извршење пред полициском влашћу, која је у то време била надлежна, те због тога та власт остаје и даље надлежна за поступак око извршења и то по прописима који су до тада важили — чл. 27 Уип. Разлог А. С. да се извршење има дозволити са разлога што није утврђено, да је предузета нека радња око извршења, не може опстати, јер је по § 454 гр. с. п. извршна власт дужна да поступи по налогу суда. Тако исто К. С. не прихвата разлагања у побијаном закључку о томе,. како је ноторна чињеница, да извршна власт поступа по извршењима тек на основу предлога странака. Овакав поступак извршних власти, уколико постоји, нема ослонца у закону и као такав се не претпоставка, а још мање се може сматрати опште познатим. Најзад из чињеница, да осудно решење гласи на суму од 21.000 дин., затим да је забрана тражена и одобрена решењем бр. 2175/34 на суму од 15,941 дињ, а да се сада тражи извршење за 6333 дин. произилази, да је ипак вођено извршење и до сада ради намирења тражбине што се нарочито утврђује решењем о забрани бр. 2175/34 приложеним уз ревизијски рекурс, а који је доказ узет у обзир сходно § 614/1У грпп. у в. § 68 Ип." Ова одлука К. С. у погледу израженог правног схватања о томе, када је извршење у току, не изгледа нам правилна. Сматрамо напротив, да је први део образложења закључка А. С. по овом питању правилнији. Писмо суда, којим се тражи у см. § 454 г. с. п. да се поведе поступак за извршење не може се сматрати као почетак тока извршења. Овај иалог суда пре би био предлог за извршење, по коме треба тек да се поведе поступак код полицијске власти, која је била надлежна да испита има ли извршењу места. Аналогно прописима извршног поступка, тек када полицијска власт нареди извршење може се рећи да је поступак у току, а самим стварањем предлога за извршење, макар тај предлог потицао од суда, не може се ни по извршном поступку ни по раније важећим прописима сматрати као да је поступак у току. При томе је ирелевантно да ли је полицијска власт била дужна да поступи по тражењу суда, јер је иста власт била дужна да поступа и по предлозима приватних странака, па ипак ако није наредила извршење, не може се сматрати да је оно било у току. На овом становишту стоје и г. г. Др. И. Матијевић и Др. Ф. Чулиновић у своме Коментару закона о извршењу и обезбеђењу, прва књига, стр. 24, примедба 3 код чл. 27 Уип. сматрајући да је поступак у току не само кад је извршење затражено, већ и кад је надлежни суд то извршење дозволио. Н. СрзентиМ, секретар Касационог суда у Београду.

Заштита новчаних завода односи се само на банчина дуговања, која су заснована на уговорима о зајму или другим уговорима, а не и на положени новац у банци са одређеном сврхом. (Пресуда Касационог суда у Београду од 22 јуна 1939 год. Рев. 2015/37). У правној ствари Одбора за подизање споменика у М. противу Ц. М., због исплате дуга, Окружни суд у Беранима пресудом од 8 октобра 1936 год. По 48, осудио је тужену страну на плаћање спорног дуга са разлога: „Тужилачка страна у тужби својој преставила је: да је 4 јула 1934 год. М. М. претседник одбора за подизање споменика у Мојковцу преко филијале Црногорске банке у Беранима, дозначио одбору за подизање