Branič

668

„Б Р А Н И Ч а

Бришу се из именика адв. приправника: Живорад Нешић под 31 X. 1939 год.; Радивоје Ристић под 1 X. 1939 год.; Бранко Капетановић под 3 XI. 1939; Драгомир Сретеновић под 1 XI. 1939; Марсел Рубен под 1 XI. 5939;' Јагод Радовић под 1 X. 1939; Крста Каралић под 28 X. 1939; Рихард Семнич под 2 XI. 1939; Павле Димитријевић под 27 X. 1939; и Аврам Н. Коен под 1 XI. 1939 год. — сви због одслужења свог рока у кадру; затим Благоје Сотировић под 1 X. 1939 год. по одјави принципала; Клара Шурањ под 1 X. 1939 по одјави принципала и Др. Милан Марковић под 28 II. 1939, због ступања у државну службу. Претседник затим извештава Одбор да је у међувремену од последње седнице ранијег одбора и I седнице новога одбора, по позиву Београдске трговинске коморе учествовао у акцији поведеној да се спречи премештај дирекциЈе држ. железница из Београда у Ниш. Овој акцији придружиле су се и инжињерска, индустријска, лекарска, апотекарска, занатска као и трговинске коморе, па је на једној седници одржаној заједнички донета резолуција коју је он — претседник потписао, али као адвокат. Ова је резолуција предата надлежним факторима. Одбор прима знању ова.ј извештај претседника. Потом претседник извештава одбор, да је комора примила рачун за нову телефонску таксу по броју говора и да тај рачун само за срески суд за град Београд износи 1.157.50 динара. Пошто комора нема буџетске могућности да плаћа за телефоне инсталиране по судовима у Београду и ове нове доприносе, то предлаже да се сви ти телефони откажу и укину. Одбор прима овај предлог, с тим, да се овај отказ и укидање телефона одмах изврши. Члан одбора г. Др. Вукчевић налази, да би било корисно ако би чланови одбора из унутрашњости у местима у којима послују, а исто тако и у околним местима преузели старање о томе да адвокати уредно плаћају чланске улоге и уредно врше своје дужности према Комори. Присутни чланови из унутрашњости г. г. Милић и Манојловић слажу се са овом сугестијом само сматрају да Комора у томе погледу треба да им нзда једно писмено овлашћење у коме би била садржана она праваидужности за која их је Одбор овластио. Цео одбор слаже се са овим и у томе смислу доноси одлуку, с тим, да се таква овлашћења издаду и оиој господи која на данашњој седници нису била присутна. Члан одбора г. Манојловић сматра да је добро што су на ову седницу позвани и чланови из унутрашњости и нарочито скреће пажњу Одбору Коморе на следеће околности. Срески судови нису постигли оне резултате који су били постављени приликом њиховог организовања. Ни број особља, ни квалитет тога особља у среским судовима није задовољавајући. Нарочито у погледу надлежности њихове у кривичним стварима има појава које морају да забрињавају. Ако срески суд ослободи окривљеника, онда практично нема начина да се таква пресуда путем правног лека напада. Ово зато што не постоје државни тужиоци> нити њихови заменици у лицу било кога чиновника самога суда, а приватном учеснику није по закону призиато право на правни лек. Сам поступак пред судом постао је скуп, јер су таксе сразмерно високе а држава која те таксе у пуном нзносу наплати, ннје се постарала ни да сведоцима обезбеди дангубу, нити да странци у поступку путем досуђења трошкова пружи праведну накнаду за стварно учињене издатке. ^ Са извршењима пословање судова сто.ји још горе. Ни материјал, ни особље, ни стручни рад није добро ни у довољној мери организован. Пресуде се готово не извршују. Услед веома незнатних дневница изврпшим органнма (10 км = 40 дин. дневно и подвоз и дневиица), они се и не одлучују да излазе на лице места ради извршења. Због истих разлога уопште нема увиђаја по кризичним стварима, а они су често од изванредно великог значаја за правилну пресуду. Поред овога члан Одбора г. Манојловић изложио је и многе друге чињенице и околности и сматра да Комора !реба да се заинтересује у овоме погледу и предузме што је у могућности да се ове ствари поправе. Одбор је саслушао излагање члана Одбора г. Манојловића, па је одлучио, да он све што је у свом усменом излагању навео изложи у Једном писменом акту Комори, која ће на основу тога акта предузети даље кораке и да се излагања у том-е акту штампају у Браничу у виду једнога чланка.