Branič

672

„Б Р А"Н И Ч*

познатог са својих правних радова далеко ван узане границе његове домовине. „ Пок. професор Буркхарт рођен је 1871 у Базелу као син лекара, али он сам није осећао наклоности за медицину, већ се одао изучавању правпих наука! Студирао је на универзитетима у Лајпцигу, Берлину и Берну. По свршеном школовању почео је каријеру у управној служби, али је ускоро ирешао тамо где му је било место. Постао је прво професор Државнога права у Лозани, где је написао своје најпознатије дело „Коментар швајцарском савезном уставу", ко'е је доживсло нек« лнк-) шдања Он је бш нрви и најб аи к. ментктор основног «к->на Шв:нцарске. Ов) лело ималс је огр< мног утицаја на праксу унрзвних власти и судс ва испуњавајући једну велику аразнину у швајцарској нравној литератури, и то у таквој мери, да отада нико није више предузео да напише једно друго сличио дело, које би овоме коикурисалс У велике одлике овог дела убраја се његова потпуност, јер пнсац радећи га са неисцрпном марљивошћу није осгавио ниједно питање незапажено и ниједну одлуку коју није узео у обзир. Са највећом савесношћу скупио је огроман магеријал и критички га је пречистио. У томе је он следовас узору не.ма-псих правника од више неполитичког формалног мишљења, као што је био Макс Сајдел, Паул Лабане и други Тиме је Буркхгрт постигао да су савезне власти на место одлука по политичким или другим несигурннм гледиштима отада могле да доносе своје одлуке по научном, строго правничком и тиме прлведнијем процењивању. То је био догађај, који је отргао један знатан део правне културе земље од дневне политике и подигао је на виши степен. Буркхарт је свој Комектар посветио своме учитељу и пријатељу професору Еугену Хуберу, творцу швајцарског Грађанског законика. Измењујући мисли са Хубером он је у доцнијим годинама прешао на Правну филозОфију или пре на правну теорију. Он као да је осећао, да његовој јуриспруденцији недостаје једна подлога. Он ову није тражио у историско-политичком развијању или у социјалним односима сила, већ у филозофском учењу. То је одговарало његовом идеалистичком убеђењу. Са гвозденом енергијом, он који се дотле није бавио научном граном, полазећи од неокантианизма Рудолфа Штамле.ра преко Еугена Хубера и других продро је тако зналачки у правнофилозофску проблематику, да је поставио један нов филозофски темељ правној науци издавањем капиталних дела: „Организација правне заједнице" (1927) и „Методе и систем права" (1936). Озбиљно методско и систематско следовање једном проблему одговарало је потпуно његовој савесној и посве промишљено.ј природи. Ова настројеност је и била узрок, да је живот тешко сносио и најзад се са њиме прошлог месеца добровољно растао. Последње дело пр.офесора Буркхарта изишло је ове године у Цириху под насловом „Увођење у правне науке", дело које је због своје оригиналности и дубине идеја добило највише признања од свих правних кругова. Буркхарт је био не само велики научник и одличан професор, већ је својој отаџбини корисно послужио и као правни саветодавац,. коме су поверавана на мишљење најделикатнија питања савезнога права. Осим тога он је редиговао и многобројне извештаје Друштва народа. Под његовом управом настављено је и издавање збирке одлука под насловом „Швајцарско савезно право", које је почео издавати професор Салис 1930 године. За његове ^велике научне заслуге на правном пољу професор Буркхарт био је изабран за претседника Швајцарског правничког друштва, коју Је функцију са пуно части вршио читав низ година, а Женевски универзитет подарио му је за његове радове 1932 год. титулу почасног доктора. Овај изванредно прецизни мислилац уживао је и као наставник прво на Лозанском, потом на Бернском универзитету иајвеће поштовање међу својим ученицима. Смрт професора Буркхарта претставља огроман губитак не само за швајцарско право већ и за сав остали правни свет. Милорад Аншоновић, адвокат — Београд.