Branič

674

„6 Р А Н И Ч«

нарочито обраћање нажње на њнхова карактерна соојства и личну настројеност, што писац сматра као једно од важних срестава у борби противу саобраћајних несрећа, исто онолико као и темељно школовање пешака у погледу саобраћаја. Милорад Ашпононић, адвокат — Београд. Социолошки нреглед. Издање Друштва ча социологију » друштвене науке у Београду, страна 436. Појава „Социолошког прегледа" вишеструко је значајна. Удовољава се, нре свега, живој потреби наше средине да се изучавање социологије и осталих друштвених наука доведе у корак са одмаклим развојем у иноземству. Друштво за социологију и друштвене науке приступило је овом замашном послу морално уједињено, са заједничким схватањима о основним проблемима социјалних наука и плански. Књига не претставља обичан зборник радова, већ стваралачку синтезу архитектонски усклађену у целину. „Социолошки преглед" је колективан рад. Заједнички циљ и остварено унутрашње јединство погледа на основна питања опште социологије н осталих друштвених наука, поименце на проблеме методологије и научне сарадње, сведочи о вредности и значају заједничког рада на научном пољу. Само уједињене снаге могле су себи ставити за крајњи циљ остварење једне јединствене н опште друштвене науке „која ће носити просто али величанствено име носиоца свих стварања у науци и друштву: наука о човеку". И но томе „Социолошки преглед" добија свој значај, јер ће остати узор, васпитни образац и потстрек за сличну сарадњу. Уређивачки одбор „Социолошког прегледа" саопштио је своје битно иажне теориске ставове и погледе на којима ће изграђивати даљи развој друштвених наука код нас. „Социологија је данас свест наша о нама, најпотпунија, најсадржанија, најистинитија и најбогагија; она за нас постаје и наша сдвест". Није се зато мимоишло сазнање да се уз теориски рад стави у средиште социолошких истраживања наша непосредна, жива и занемарена друштвена стварност. У будућем плану рада на практичном проучавању нашег друштва на прво место доћи ће наше село. Овога пута као уводну студију Преглед доноси „Кнез Милош и сељачко пктање" од проф. Слободана Јовановића. Познато јасним начином разјашњена је противречност Кнежеве сељачке политике и кризе његовог режима: сељак је постао самостални газда, али .је остао под деспотском управом без правне безбедности и праве економске слободе. Интерес за друштвене и економске моменте у нашој средини, особито за аграр у вези са капитализмом, за друштвене групе, сталеже, класе или професије, нарочито је истакнут. Одбор са пуно части чини једну анахроничну изјаву излазећи пред јавност: „... Вођени смо сазнак>ем да се само преко социологије може доћи до јасне слике социјалне стварности и вођени савешћу да свој дуг одужујемо народу и друштву..." На томе плану остварена је у Прегледу сарадња социолога, правника, филозофа правника, економиста, биолога, историчара и психолога. Највећа пажња поклоњена је односу социологије и друштвених наука, развоју и сазременом стању социологије, наставним средствима и критичком прегледу књига иностране и наше чисто социолошке или социологији блиске литературе. Градиво је распоређено према мерилу важности и логичком реду. Природно је било зато првенствено повући ма и флуидне међе између социологије и осталих друштвених наука, ставити ван распре право грађанства у науци и свести некада претеране амбиције ове младе науке на праву меру. Отуда је природно што су се методолошка питања пробила у први ред и добила највећу важност. Социолошки метод као научни инструменат за утврђивање социолошких закона, односа и процеса, речју, објективност научног сазнања, добио је нове потврде своје научне самосталности и значаја. Елементарно значајан за опстојање сазремене опште и посебних социологија, социолошкн метод не показује искључивост у том смислу да превиђа резултате осталих друштвених наука или да овима ускраћује своју помоћ. У даљем раду социогогија истиче јединство погледа и метода у оквиру друштвених наука, а сада указује на потребу сарадње разних метода и наука са друштвеним наукама. Користећи се резудтатима и развојем научне мисли у свету, Уређивачки одбор за сада је