Branič

ПУНОМОЋЈЕ И ПРАВНО СРЕДСТВО

онда јасно, да је потребно имати пуномоћје за адвоката још приликом предаје празнога лека, будући да странке морају бити заступане адвокатом у признвном поступку. У ранијим законским прописима које смо овде навели законодавац је изрично рекао, да је потребно имати пуномоћника при подношењу правнога лека. Било је, сада, логично, с обзиром на важан процесуалан моменат који претставља правни лек — да законодавац затражи доказа да је заиста парничар, при изради правнога лека, употребио стручно правно знање адвоката. Шта је онда закон могао друго тражити до потпис адвоката, када се има на уму шта значи, према Закону о адвокатима, потпис адвоката на акту предатом суду. И законодавац је тако поступио у §§ 561/5, 600/4 и 614 захтевао је само потпис адвоката пошто је у ранијим одељцима Грађанског парничног поступка расправио питање пуномоћја у правним лековима. Таксена обавеза настаје за поднесак и прилоге у часу предаје, не говорећи овде о записницима који замењују поднеске. Таксу су дужна платити лица која их подносе. § 6 Закона о суд. таксама предвидео је и јемство код плаћања такса. Законом је одређено да за поднеске и прилоге солидарно плаћају таксу са лицима која их подносе, у чију се корист подносе, овлашћеници странака, адвокати, јавни бележници. У трећем ставу овога параграфа се каже да су адвокати, јавни бележници и остали овлашћеиици, јемци у сваком случају за таксу, потребну за списе, исправе и прилоге, израђене уз њихово суделовање. Сваки правни лек мора да потпише адвокат; он је, поред тога, обавезно израђен уз суделовање адвоката. Чим је адвокат израдио правни лек — значи да га је радио у својству пуномоћника у парници неког лица. Ако би се стало на гледиште виших судова, по коме призивалац није дужан да одреди себи заступника још у правном леку и да је довољан само потпис адвоката на правном леку, онда би Држава изгубила евентуалног јемца за таксу на правном леку и доцније, што сигурно није била руководна идеја при изради овога прописа у фискалном закону. Адвокат који није ни призивалац ни пуномоћник призиваоца, имао би, ако је тачно гледиште Касац. и Апелацион. суда, неодређен положај у парници, а таква бн ситуација била непозната Грађанском парничном поступку. Првостепени суд наредиће сам уклањање формалних недостатака у поднесцима који су поднети у поступку по правним лековима. Нарочито ће нрибавити, пре подношења списа вишем суду, пуномоћја и друге прилоге. Овако је састављен завршни део § 60 Судског пословника који је обавезан за ниже судове. Предњим прописом јасно је речено, да предмет по правном леку не може доћи до вишег суда, пре но што се је уклонио формални недостатак и то од стране првостепеног суда то јест, пре него је прибављено пуномоћје за адзоката, не узимајући у обзир случај из § 129 Грнп. Судски пословник и у § 180 слично стипулише: уз спроводни извештај за виши суд приложиће се пуномоћје заступника странака (бранилаца) и све исправе које су биле у спису приликом доношења одлуке у првом степену.