Branič

САДРЖАЈ ПРАВНИХ ЧАСОПИСА

35

Према првој тези жиг не би требао бити везан за једну одређену врсту робе, већ би се могао распрострети на све предмете, који жиг носе као своју ознаку. А ово гледиште свакако више одговара привредним интересима сваке државе, која је у прогресу, од скученог гледишта нашег закона. Затим општост жига значи и за интересенте појединих артикала већ> гаранцију од садашшег стања, које омогућава прикривену нелојалну утакмицу и подметање сваке врсте. Према другој тези повезаност жига и предузећа није потребна, нити је опортун пропис из § 61 нашег закона. Жиг као такав постаје вредност, самостално правно добро, које се може наћи и искоришћавати, не у рукама првобитног, већ сваког власника до кога дође на законити начин. На тај начин жиг би ишао од предузећа до предузећа, ослобођен сталне претње истог власника, што би у привредну циркулацију унело извесан еластицитет. А привреду, и њене пратиоце ван сваке сумње треба што више ослобађати од окова. Код питања жига тим пре, што је лакше пренети одомаћен жиг, него предузеће за чије је име везан. Ова два питања, расправљена кратко и јасно, могу покренути и остале наше правнике да законском подручју патената, жигова, узорака и модела посвете већу пажњу. Др. Вук.

САДРЖАЈ ПРАВНИХ ЧАСОПИСА А р х и в за правне и друштвене науке, орган Београдског правног факултета. Уредник Др. Ђорђе Тасић. Садржај бр. 6, књига XXXIX, за децембар 1939 год. Чланци: Б. Миркин-Гецевић: Парламентарна владавина и Уставотворна скупштина, Др. Иво Политео: Слободна правна сарадња, Др. Јован С. Ловчевић: Порез на ратне добити, Др. Никола С. Стјепаловић: Промеиа начела двостепености у Управном поступку у вези са управносудским, Др. Радоје Вукчевић: Позивна тајна и њено издавање, Др. Драгољуб Аранђеловић: Интересантни случајеви из француске јуриспруденције, Светозар Аџић: Административни судови су везани тужбом у административним споровима. — Административна хроника. — Судска хроника. —■ Оцене и прикази. — Итд. Садржај бр. 1, књ. ХЦ за јануар 1940. Чланци: Др. х. к. Слободан Јовановић: Политичка социологија, Др. Бранислав Недељковић: Породица и наследство, Др. Тихомир Васиљевић: Питање организације, надлежности и поступка судова за малолетнике у позитивном законодавству, Раде Вл. Радовић: Демократско природно право у политичкој и правној филозофији Боже Грујовића, Др. Мијо Мирковић: Сузбијање скупоће и контрола цена, Др. Никола С. Стјепановић: Може ли се водити успешно адмииистративни спор и због повреде само формалних прописа. — Судска хроника. — Књи» жевни преглед. — Оцене и прикази. — Итд. Наш саобраћај, месечни часопис за жељезнички, поморски и речни саобраћај. Одговорни уредник Јован М. Јовановић. Садржај бр. 1, год. II, за јануар 1940 год. Др. Мијо Мирковић: Два питања реорганизације управе државних железница, Др. Михајло Вуковић: Унификација речног нрава, Јосип Бриски: Спремање подмлатка на нашим железницама, Ј. М. Јовановић: Рђаво извршење Закона о државном рачуноводству, инж. хем. Бранко Јовичић: Екипе и стручна иницијатива у пасивној одбрани, Н. Шубин: Развитак железничке мреже у Турској, Теодор Крик: Нови закон о немачким државним железницама. — Из праксе — за праксу. — Итд. Садржај бр. 2, год. II, за фебруар 1940 год. Инж. Никола Бешлић: Наше железнице и железничари, Др. Михаило Вуковић: Уговор о реморкажи, инж. Емил Крик: Немачки закон о укрштању железница са друмовима (цестама) и наши прописи о томе, Јосип Бриски: Спремање подмлатка на нашим железницама, инж. Дим. Димитријевић: Проблем вуче у тунелима, инж. Мирко Биро: Ревизија премијског система, Марио Широла: Трансбалканска железница Валона—Солун—Цариград. — Из праксе — за праксу. — Итд.