Branič

,Б Р А Н И Ч"

тужиоца и министар је правилно поступио кад га је преместио по молби из Косјерића у Чајетину. Без утидаја је по решење овога спора то што је тужилац из Кочана тражио молбом да буде премештен у које било место на територији Београдског Апелационог суда, изузев Чајетине и Ужица, пошто том молбом није изрично повучена прва, него је остала и даље као пуноважна. Управна власт могла је тужиоца преместити по првој молби, све дотле док је не би тужилац повукао, без обзира на то што је гужилац ггоднео касније другу молбу у којој не тражи оно место које је тражио првом молбом. Због тога је тужба морала бити одбачена као неумесна". Не можемо се сложити са предњим мишљењем Д. с. са следећих разлога: 1) У нашем позитивном законодавству не постоји ни један законски пропис који говори о томе да се молба за премштај мора изрично повући да би постала беспредметна. У осталом ни сам Д. с. у својим разлозима није навео такви или слични законски пропис; 2) Подношење друге молбе за премештај, у којој је изрично искључено оно место које је тражено првом молбом, као што је то у конкретном случају учињено, сматрамо да самим тим прва молба постаје беспредметна. Ово у толико пре што је тужилац на основу друге молбе добио место које је тражио; 3) Према оваквом резоновању Д. с. управна власт би могла преместити државног службеника по молби у неко место које је тражио молбом пре можда 20 и више година и ако је после те прве молбе написао још других 50 и на основу истих добио места која је тражио и 4) У теорији административног права, како на факултету тако и за време своје судијско приправничке вежбе, учили смо да ако службеник буде премештен у које друго место, а не у оно које је молбом тражио, да то није премештај по молби, већ по потреби службе. У конкретном случају тужилац је са две своје молбе тражио премештај из Среског суда у Косјерићу у који било од Окружних судова у Ваљеву, Чачку или 1агодини, а међутим премештен је у Чајетину и то „по молби". Државни савет је то благословио као правилно и на закону основано! С. Томашегвћ, судски приправник — Косјерић

ИЗ АДВОК4ТСКЕ КОМОРЕ Седница од 7 фебруара 1940 год. Одобрен је упис у именик адвоката: Благо.јевићу Божидару са седиштем у Београду и Николићу Милораду А. са седиштем у Књажевцу. Избрисан је из именика адвоката Ганковић Момчило из Београда под 31 јануаром 1940 године због својевољнг одрицања од права на вршење адвокатуре, а за преузиматеља његове канцеларије именован је Зорц Др. Винко, адв. из Београда. Одобрен је упис у именик адв. приправника: Булатовићу Батрићу код адв. Арадског Др. Мите у Београду са стажом од 11 децембра 1939 год.; Јовановићу Милану код адв. Хаџи Ристића Александра у Београду са стажом од 25 јануара 1940 год.; Жеравчићу Велибору код адв. Здравковића Јована у Београду са стажом од 1 фебруара 1940 год.; и Дунђерском Јовану код Вукадиновић Надежде у Београду са стажом од 7 фебруара 1940 г. Одбијен је Ранковић Душан Ж. од тражења уписа у именик адв. приправника на вежби код Росића Др. Драгољуба, адв. у Владимирцима са разлога што је адвокату Др. Росићу извршном одлуком Дисциплинског већа привремено обустављено вршење адвокатуре. _ Одобрен је прелаз адв. приправницима: Љумовићу Драгиши од адв. Стојановића Мира код адв. Поповића Милорада Д. у Београду; Радојловићу Ђорђу од адв. Петровића Владимира код адв. Тадића Милана у Београду; и Лукићу Властимиру од адв. Димитријевића Борислава код адв. Барле-а Др. Славка у Београду.