Branič

ОДНОСИ ИЗМЕЂУ АДВОКАТА И ЊИХОВИХ ПГИПРАВНИКА

91

новине, а с њеним пристанком и нижим властима. Банозинске власти су дужне на захтев централне власти уклонити ненразилности учињене у примени државних закона. У случају неслагања може како Држава тако и бановина затражити решење Уставног суда". 11ошто се примена закока врши углавном преко судова, поставља се одмах питање како ће „органи централне власти" моћи да утичу на рад судова. Не могу им ваљда, наређивати како ће да ».уде. И окда, како ће „бановинске власти, на захтев централне власти, уклонити неправилности учињене у примени државних закона"? Мора се скренути пажња да контрола свих потчињених бановинских органа има да се врши са пристанком Власти бановине. Шга ће бити ако бановинска власт ускрати да да пристанак? Прилично су пепрецизне одредбе чл. 11 о тужбама Претседника Министарског савета на Загребачки управни суд. Дали ту долазе у обзир генерални нормативни акти, дали само они или такође и конкретни акти? Како ће претседник Министарског савета дозиати за незакоките конкретне акте и у ком року може да их тужбом нападне? Прописи о уставном суду сасвим су недовољни; они се не би смели препустити обичним уредбама, јер је то уставна материја. Ово су замашније неразговетне одредбе у Уредби о бановики Хрватској. Требало је на њих скренути пажњу да се не би поновиле и у актима којима се стварају остале наше „јединице". Само прецизни текстови могу се без трвења и даљих борба у овој области примењивати.

Др. Радоје Вукчсвпћ , адв. — Бесград, Односи жгзмеђ -у адвоката и њнжоеех прморавгшка Адвокати најбоље знају са каквим су се тешкоћама морали борити као самостални почетници на правном пољу. Адвокатски приправници не само што морају бригу водити о администрацији канцеларије и о заступању свог принципала, већ су скоро без изузетка принуђени да пола дана проведу на ногама идући од једног до другог суда, или од једног до другог надлештва. Није лак посао беспрекорно саставити правне испразе и подкеске у дсбу кад се свакодневно мењају закони и свакодневко без икакве систематизације уводе разни прописи. Али такође није лако ни пратити судбину тих правких аката у времену несређене сутске адмикистрације и рада. Најмања ствар захтева небројеко одлазака у суд и небројено ургенција, а често и многе изгубљених сати у трагању за затуреним списима. Цео тај посао који поразно утиче на нерве и старијих и сталоженијих колега, а камо ли почетника у праву — најтеже погађа адвокатске приправнике. Доношењем извршне сутске пресуде није зарвшен цео посао на повереном предмету. Свака пресуда мора се извршити, а извр*