Branič

496

„Б Р А Н И Ч"

и ово питање, изјашњава се Касациони суд у Веограду у својој пресуди од 11. 6. 1940. Рев. 1081/39 о том питању негативно овим речима: ,,Навод ревизије, да је пропис § 77. зак. о заштити аут. права дерогиран доцнијим прописима грађ. парн, иоступка, — неоснован је, јер и ако у чл. 4. уводног закона за грађ. парн. поступак није наведено да § 77 закона о аутор. праву остаје на снази, ипак он није укинут прописима грађанског парничног поступка, што се види из чл. 2 уводног закона по коме ступањем на снагу грађанског парничног поступка преетају да важе само они закони који се односе на исту материју а закон о ауторском праву не расправља материју коју расправља грађански парнични поступак, те стога овим законом није укинут." IV Сумрак догме 1вх креетаИа — 1ех §епегаИ§ а триумф привципа 1ех рпог — 1ех ро84егн>г Да рашчистимо овде с тим застарелим и погрешним назорима наше јудикатуре. Пре свега драго нам је што и Апелациони суд и Касациони суд увиђају и сами да је Грађански парнични поступак према Ауторском закону лекс постериор те нећемо губити време да доказујемо ту очевидну чињеницу (Закон о заштити аутореког права ступио је на снагу 27. 12. 1929 а Гпп. је ступио на енагу 1. 1. 1934). Остаје само да видимо како етоји однос са та 2 закона с гледишта давно одбачене науке о 1ех вреааИз — 1ех §епегаИз. Подвлачимо реч „науке" јер ни један од наших кодифицираних закона не говори о односу специјалних и генералних закона, шта више § 3. нашег застарелог грађанског закона већ сматра све законе једнако важним, стоји дакле на сасвим логичном становишту теорије 1ех рпог 1ех роз^епог. „Истина да је теорија некада истицала, како правилно каже Др. Бор. Т. Благојевић, професор Универзитета 6 ) као усвојени принцип да доцнији општи закон не дира у прописе ранијег специјалног закона односећих се на исту материју, а такав однос изгледа да постоји између § 77. Закона о заштити ауторског пра:ва и установа грађанског парничног поступка. Међутим у новије време све више маха добија тзв. теорија уопштавања, по којој један општи закон, који на сасзим модеран и савремен начин регулише једну правну материју, аутоматски укида све раније специјалне законе односеће се на исту материју, а то све да би се постигао друштвено користан цијб чије стварање може бити достигнуто само помоћу установа предвиђених у новом општем законику и на начин у њему одређен, па без обзира да ли су у питању институције које он као нове регулише или пак оне које су раније, тј. док законодавац није дошао до кулминације уогпнтавања, већ биле регулисане посебним прописима. Ставља-

в) У једном свом нама упућеном напнсу.