Branič

УРЕДБА О БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ И ОРГАНИЗАЦИЈА ЗАЈЕДНИЧКОГ СУДСТВА 3

II Али, иако у ооновној и другим веИ донетим уредбама о Бановини Хрватској о томе нема изречног помена, то ипак не значи да је целокупна јурисдикција редовних судова — како по посебном, односно бановинском, тако и по заједничком законодавству, — пренета. у надлежност бановине, те да би, због тога, и свака организација заједничког судства, нарочито у облику једнога врховног суда за целу државу, била правно уопште немогућа. Напротив, сам усвојени лдетод или начин поделе између бановине и државе, по разним пословима и законима који су тамо наведени, јасно показује и упуНује нас на друкчији закључак. Наиме, сви послови, који *су по поменутој основној уредби дати и пренети у надлежност или компетенцију Бансвине Хрватске, како по осталим стварима, тако и по стварима правде, односно судства и правосуђа, побројани су исцрпно и тзксативно. Међутилл, при одређивању надлежности државе није усвојен исти метод, већ је прво у виду једно опште формуле речено: да сви остали послови, тј. уколико нису изреком пренети у надлежност бановине, остају у надлежности органа државних власти на целој државнсј територији, па је затим и посебно наглашено: да исто тако остају у надлежности државних власти и послови који су од особитог значаја по опште интересе државе, Даље је, примера ради, наведен један низ разних правних и других установа и псслсва, који нарочито треба да остану у надлежности државе. Многи пак од тих заједничких установа и послова припадају области приватног права и законодавства — трговачког и грађанског, чија успешна и целисходна примена захтева такође и стварање и организацију заједничког судства, што нас овде специјално интересује. 1 ) Но, треба имати на уму, да о заједничком судству не би уопште могло бити ни говора без установљења једнога највишег заједничког судског органа за потребе редовнога правосуђа, управо без једнога заједничког Касационсг суда. А према начину поделе надлежнсстк између бановине и државе види се да правна могукнсст за то установљење несумњиво постоји. Јер послови који се тичу уре-ђења или организације судова. и вршења судске власти по стварима и пословима из области заједн.ич^ког законодавства, нису пренети у искључиву надлежност Бановине Хрватске. Ти су послови несумњиво остали у надлежности државе, све док о њима и њиховој правној подели не буде доцније донета и извршена посебна одлука заједничких управних и законодавних органа. Искључива надлежност Бановине Хрватске у пословима правде, односно у пословима судства и л^восуђа, постоји само у перссналним питањима, тј. у погледу поставл>ања и унапређења чиновника и других службеника, запослених у судству или судској управи. Наиме, све одлуке о службеним односима бановинских службеника доноси коначно Бан, што такође важи и за службенике који су на државном буџету, а врше послове из надлежности бановине. Само се судије Касационог суда, апелационих судова, Управног суда, Рачунског суда и скружних судова, као и чиновници прве, друге и треће положајне групе, Ј ) В. о томе детаљнија излагања у нашем чланку: Надлежност Бановине Хрватске и наше процесно право, Бранич, свеска за јуни 1940, с обзиром и на тамо наеедену литературу.