Brastvo

при МЕ

2

Оклоним се у сенку од једне кулице, и седох на некакав комад од покваренога олука који личаше на некакву шимеру.

Тада, у мртвој тишини која ме окружаваше, ја се пустих у мисли, и пред очи ми изађе давна прошлост пуна славних бојева. Ја гледах оне племените људе, који за једну мисао, за лепе очи, за „да“ или„не“, лише своју крв, гинуше јуначки за свога краља и за своју госпођу.

Они беху храбри, неустрашни, честити, луди најпосле у јунаштву; али колико је племенита и лепа лудост која их вођаше у дичну емрт на пољу борбе !

У том чух неки шум близу мене; за тим, на један пут, епазих неке људе, које одмах не могох добро разликовати. То беху деца, а иду еве по двоје и ћуте. Набројих око двадесет. Било је и врло малих, тек да им може бити шест година. Било је великачких, који могоше имати до тринавет година. Пред њима видех једнога старца, који имађаше војничку медаљу. да њима иду неколико жена и људи из места. Куда ће овај свет, каким (се послом упутио у ово доба и на овом месту '

На један пут они стадоше близу мене, окренувши ве зиду,0 ком вам говорих у почетку. Зид нема ничега особитога. Испревао је на много места, овде онде пружају се бршљан и вињага, и увенчавају његову главу која је оседела од времена. То је вечита освета, живота разору и смрти!

Међу тим, сви скидоше капе пред зидом, а жене Елекоше. Човек који је водио ову чету изађе мало напред, и поче говорити.

Памике о Ларва и ле

|

| |