Brastvo
исказа поруку, које је остала тајна између њега и детета, али која беше врло важна.
За тим га пољуби.
„Пази, да те не ухвате, убиће те.
— Знам, одговори Пјер. Ако и ухвате, не бојте се. Шре ћу сам себи одгристи језик, него проказати нашу тајну!
Пјер оде поигравајући као безбрижно ђаче. Тако дође до на крај села, а кад се дохвати чистине, он наже трчати. На несрећу, издајица има свуда: некаква жена, рђа, беше чула разговор, и оде те јави пруском старешини, који одмах нареди потеру.
Потерници осуше пуцати за Пјером, али га не погодише. Тада послаше коњанике, који три часа трчаху л тражаху, па га најпосле нађоше у високом трњу у пољу.
На скоро га доведоше у село. Били су га везали за коњеко седло, толико се одупирао непријатељу. Ови ве, људи, бојаху од овога детета !
Беше једанаест часова пре подне. Пред пуковником Пјер не хте проказати поруку, коју му даде кмет. Пуковник му остави дан за промишљање, опоменувши га, да ће у вече бити стрељан, ако не искаже. Цјер одговори, да неће ништа рећи, ако ће га и одмах ; убити.
У вече, у десет часова, Пјера доведоте овде, везаше уз овај зид, и стрељаше!
Они не смедоше учинити злочинство на дану...
Данас је 90. Август, десет часова у вече, а ово је место где Пјер погибе за Отаџбину. Дај да по-