Brastvo

100

Качаника и Призрена; а тачно се простире својим непосредним огранцима између: стицаја оба Дрима (црног и белог), вододеоницом Црнога Дрима, Велике и Радике, а за тим Вардаром до утока, Лепенца, па овим до извора Неродимке, обухвативши жупе Сиримићску и СОрецку с Призреном до Белога Дрима. А опкољавају га најближи крајеви: са севера Метохија или Подримље и Косово са Сазлијом : с истока Црна Гора (скопљанска); с југоистока оба Полога (тетовски и гостиварски крај); с југа околина Дебра (горњег), а са запада преко оба, и великог, Дрима: Фанца, Дукађин и оба Пилота.

Шар почиње од југа својим висом Крчином изнад Дебра па уздижући се постепено и заувијајући к северо-истову висовима : Корабом, Бабашницом, Кривошијом Кобилицом (за коју неки мисле да је највиши врх шарески), Љуботеном и завршава, се последњим северним огранком Језерцетом. Дакле,

" Мештани мисле да је Кораб највећи шарски врх, и веде да на њ није ступила људска нога, јер је толико висок и стрмен да нико и не мисли да се на њ успуже. На њему овце не пасу, нити има бачила; он је права пустиња са својим дивљим становницима—зверовима. Даље, мештани око Радике и у Гадичнику причају : да назив Кораба долази још од потопа (!) т.ј. да се на њему зауставила Нојева лађа (Кораб), а одатле да је пошла на ниже пловећи ка Крчину изнад Дебра (горњег) где је скренула с правог пута, и за то се овај вис прозвао Крчин, јер се у месноме народном говору каже крчни место скрени (да крчнемо место да скренемо). А кад је Нојева лађа скренула (крчнала) у лево са Крчина, допловила је на Стогово (с деве стране Радике) и ту је тек било суве земље колико за један стог, где се је Нојев кораб зауставио, и за то се вели народна прича, та планина сада зове Стогово.