Brastvo

103

~ _ Да напоменем само, да испод голих и стеновитих највиших шарских врхова, обраслих маовином и планинском травом ласењиком, коју ни дивљач не пасе, расте доле у низини бука (буква/), дива, јасика (топола), бор, смрека, ефла (јела), јавор, табер (граб), доб (дуб), дрен, клен, кестен, леска, и разноврсна шума и гора.

Знатно је споменути да на Шару расте и чај. Реканци га беру обично у Мају док још није прецветао, и зову га мајски чај. Чај је овај врло укусан, и сељаци га радо пију. Р. Огњановић из Галичника вели, да је доста јак и да би могао заменити онај који се доноси из бела света, само кад би му се поклонила већа пажња и кад би се више пазило на начин бербе, чувања и пресовања. Тако исто на Шару расте и салеп (каћунак). Срби и Арнаути беру овај салеп, па га продају по Београду и Солуну, Нишу и Битољу, Скопљу и Призрену и другим местима; а разносе га и по да“ деком свету ван српских крајева, познати под именом салебџије.

Најзгодније ми је овде да поменем и дивље становнике (зверове) шарске. Колико ми је за сада, познато на Шару и његовим огранцима живи разна дивљач, као: јелени, кошуте, срне, дивље козе, дивље свиње, медведи, вуди и остала разноврсна дивљипа. Виђају се читава стада дивљих коза од по 50, 100 и више. Оне живе по највишим врхо-

" На јужној страни Шара Реканци говоре: бука, дива, ерла, » табер, доб.