Brastvo

108

дао Митар Н. Шуменковић из оридске нахије. Џричали су мештани том приликом, да лешине ових утопљеника нису могле проћи кроз оно чудновато дно овога вира и чеврнтије, јер је пештера узана да само вода и ситније ствари могу кроз њу проћи. (Куда '!) |

Одавно се народ довијао и домишљао где ова дримска вода одилази што пропада у бездан и понор кроз ону пештеру (дно овог вира'), па је дошао на мисао да та вода упада кроз пукотине камења у земљу, кроз ову пролази и избија код Извора под именом реке Велике. Да на ову мисао дође повод је истоветна вода и риба! Веле да је вода Велике онаква иста каква је и дримска, а таква и риба пастрмка какве нема у другим оближњим рекама, већ каква је у Црноме Дриму и Оридском језеру, таква је и у Великој; па и чудноват и јак извор Велике, веле да их је навео на ту мисао, и ако од Дабовјана, до извора Велике има преко 10 брдских часова хода.

Прича народ даље, да би ову ствар испитали, чинили су некада стари опите на овај начин: једни су биди код овога Дримскога вира, а други на извору Велике. Ови што су на Дриму били спустили су у онај чудновати вир руно вуне, и на велико чудо то исто руно изашло је на извору Велике ! И тако је народ дошао до уверења да је вода Дрима и Велике једна и иста !

' По овој чудној причи изгледало би да мади део воде понире, а већи отиче даље својим коритом.