Brastvo

122

Остра сабја извадува,

Што доглдеда потерата,

Ми извади остра сабја,

И засука сите Турци,

Како сокол сколовранци,

И посече сите турски главатари.

Из Босне:

Двоје чобанчади.

Овце чува млад' Јоване

Двије године, Поред њега добра пољка,

Добра ђевојка. Кад настаде треће љето, —

Трећа година, Опрема се млад; Јоване

Дома да иде. Проговара добра пољка,

Добра ђевојка:

«Ја ћу с тобом млад; Јоване,

„Млади чобане. Ал' говори млад: Јоване,

Млади чобане: „Не мож' са мном добра пољко.

„Добра ђевојко. „Широко је равно поље,

„Прешетат га не'ш, „Висока је Шар планина,

| „Прегазит' је не'ш,