Brastvo

127

жицом и Демир-Капијом вардарском, — то је иссторијска северна граница Маћедоније: са запада, су јој границе: Пелистер, Неречка, Вич; с југа: Тесалија и Бело море; с истока река Места, и преко ове до пл. Родопе.

Цео, дакле, западни и северни крај од ове историјске Маћедоније спада у Стару Србију, и по самом природном положају, и по освештаном политичком животу до доласка Турака у Европу. И по томе Стара Србија дели се на јужну, северну и западну. У прва два дела живе Орби, а у трећем Скипетари (Арбанаси или Албанези или најзад Арнаути). У јужној су главније вароши: Скоље, Куманово, Криворечка паланка, Кратово, Тетово, Гостивар, Дебар (горњи), Струга, Орид, Ресен, Крушево, Кичево, Прилеп, Велес, Штип, Кочане и т.д. ана најјужнијем крају је и Костур. У северпој Призрен, Приштина, Гинлане, Митровица, Ђаковица, Пећ, Рожај, Плав, Гусиње, Нови Пазар, Сремица и т. д. У западној: Елбасан, Тиран, Леш, Скадар, Кроја, Драч и т. д. — То је кратак преглед правога стања ствари у овоме потледу. Још бих имао да коју рекнем о изразима, „отети, и освојити“, које често неки писци доиста нераздожно употребљавају, кад веле: српски владалац оте или освоји Скопље, па још у Маљедонији! И пре Немање и после тога, кад год су српски владаоци улучили згодну прилику и слабост Византије, увек су нагињали, почињали и ослобођавали