Brastvo

158

Стара је црква за читав метар у земљи: ограђена је високим зидом тако, да се с улице не види, како не би вређала очи правоверним Турцима; од прилике онаква је, каква је стара црква у Нишу. До зоре се морало свршити и јутрење и служба, док нису Турци поустајали, да их неби дражила ђаурска молитва. Венчање се свршавало обично око поноћи, да не би сватовска парада изазвала каквог Турчина да отме младу. Па ипак су негда Турци у своме беснилу вешали Србе о врата ове цркве. Дуго се Орби тужили на тај зулум, и кад султану те тужбе додијаше, он изда ферман: да не смеду више Турпи вешати рају о црквена врата него на другоме месту; тај се ферман и данас чува у архиви старе цркве. Доцније су Турци — обичио о барјаму или рамазану — у своме верском заносу наваљивали на искупљене Србе око цркве и секли их и убијали па би натерали онда младога попа а сада старога проту Отевана Баковића (он ми је главом све причао), да гази преко својих мртвих парохијана и да службу служи; њему беше дозвољено, да за појасом носи пиштоље, и да се брани ако би њега лично когод напао, и он би пиштоље оставио на часну трпезу па би службу започињао. — У овој се цркви чува рука св. Текле, којој народ приписује чудотворну моћ и из далека долази да је целива. — У архиви ове цркве има врло важних рукописних и штампаних старина књижевних већином богословске садржине; неке од њих описао сам у „Гласнику Орпског Ученог Друштва“.