Brastvo

286

Ев' у двору мила брата мога КЕв' у двору миле браће моје“. Оде Стефо пољем широкијем, Па је њега санак уватио, Заспа трудан под јелу зелену. А када се од сна разбудио, Кад му Анђе на руци заспала. Ма ли (тефо Анђу запиткује: „Окле сада, моја вјеренице ' Али ми те вода донијела ' Али би ми из неба панула ' Млада Анђе њему одговара: „Није мене вода донијела, Нијесам ти из неба панула, Но ме срећа на те нанијела“.

9. Опет тада.

Стеван ми лова ловљаше Анђе му коња вођаше, Дава му зобат бисера Из свога екута свилена, Дава му пити водице Из своје руке деснице. Стеван ми Анђи говори, (Дава јој свилен — кавада);

» 0, Анђе мила и драта! Је ли ти дворба плаћена '“

„Не, Стево, ни доплаћена“.