Brastvo

ДЕН

ПР"

ја

105

Проговара бела Рада: „Кочијаши, браћо моја, «У ставите бој кочије „Буто сам се уморила, „Жеђ ме црна загушила. „Додајте ми бир ножеве, „Да расечем бир јабуку, „Да оквасим уста моја. Дадоше јој бир ножеве, Неће Рада сећ' јабуке, Већ прободе срце живо ! Мртва паде у кочије!

Око Сухе Планипе.

УП Израсла јела до неба, Спустила гране до земље; Под њу ми Јова болује Крај Јове мајка тугује; Тугује, сина питује: „Што ти је, сине Јоване, „Те лежиш болан преболан ' „ А мајци твојој не кажеш ' Говори болан Јоване: „Не питај, мајко, не питај! „Болест је моја толема, „ека јој нема до неба ! „Трују ме, мале, душманке, „Душманке, мале, наше сељанке! „ Оне ми лебде, мале, пред очи, „И дању, мале, и у ноћи, „Оне ми на сан до'оде, „Оне ме у гроб одводе.

Из Ћупријског Поморавља.