Brastvo

123

„И сва три пут пасторке имала. „Они мене лепо зваше: мајко;

„А ја им се лоше одазивах. „Једно рече: „Дај ми 'леба мајко,“ „— А ја сам га земљом заранила: „Друго рече: „Дај ми воде мајко,“ „—– А ја сап га крвљу напојила: „Треће рече: „Опаши ме мајко,“ „— А ја сам га змијом опасала ! „И љуто сам дете проклињала, „— Нај ти лојас, мртвог те пасали! „А кад су ми деца поодрасла. „Сви рекоше: „Срежи нам одело“ „А ја сам им о камен резала !

„И овако децу проклињала :

„— Кад порасте студено камење, „Тад порасли и моји пасторци ! „А то Богу није мило било,

„И ту сам се грдно огрешила,

„И грехоте Богу учинила,

„И вечите муке заслужила.

Из Доњ. Милановца.

УП

Што Морава пену носи,

И у пени шарен сандук, У сандуку лепа Мара.

Лепа мара проговара:

„Кој отвори шарен сандук, „Онога ћу љуба бити.

Отуд иду три Маџара, Отварали не могали, Оставили па отишли.

Отуд. иду три Бугара,