Brastvo

161

пут бугарском четовању. Он добро укрепи градове у Тракији, а затвори вланце у Балканима иу Шару; опустошену Тракију насели људима из Си-' рије и Јерменске. Ово се Бугарима не свиђаше, а канда је Константин употребио немире у Бугарској, па је у Загорју заузео некоја места и утврдио. Кормисош у 55. г. поведе преко Балкана, велику војску и упути се Цариграду, али после жестоких бојева би сузбијен. Године 57. Бугари удружени са Словенима удараше на Солун, који једва спасе грчка моћнија Флота. Цар на то удари на независне Струмљане Словене, опустоши им земљу, покори их један део, а многе пресели у Малу Азију (798. г.). На годину удари на Бугаре, али у берегавским кланцима (између Анхијала и Варне) би поражен. Како су се у Бугарској у то време изродили унутрашњи немири и међусобице, то је цар могао наново да продре у Бугарску и још исте године да Бугаре код Марцеле на Дунаву разбије. Цареви успеси причинише, те се у Тракији многи Словени покорише, па да не би и даље од бугарских пустошења страдали, преселише се у Витинију, у Малој Азији, и населише се на реци Артани (762. г.).%) У Бугарској су и даље трајали нереди. „Кормисош би збачен и ханом постаде Тељец, од племена Угашн (760. г.. Тедец бејаше смеон и поносит младић. С војском упадне у грчку царевину, али га Константин 830. јун. 763. до ноге порази код Анхијала. (С тријумфом врати се цар у Цариград. Заробљене Бугаре поклаше Цариграђани пред градским вратима.

%) Византински историци кажу, да је ових Оловена било 208,000, који су се у Витинији населили. Њихова насеобина звала се Сербохорион, што најбоље показује, од кога су словенскога пле-

мена бпли Словени у слободној Славинији (т. ј. у Тракији, Дарданији, Македонији, Тесалији, Арбанији и Грчкој). Ово је пресудно

% БРАСТВО УЛ п

~“.