Brastvo

18

И ја ти рекох... (ухвати се за груди) Ах, ала пали! Рекох ти: мужа твого стрељали !

Станија (прилази Радаку, напери револвер на њега и почне

том ј · се грохотом, омејати) л

ара

Ха, ха, ха, ха, ха! Траго погана,

Несрећо људска, душо продана ! (тргне се)

Ал не ћу твоје крви пролити !

Сам ћеш у Бога милост молити !

· (баци револвер; пође па застане, окренув се Радаку, који ја

а

2!

занјрема њој пружио обе руке, као да милост тражи) Упамти добро !

Радак (очајно)

Милост !

Станија (подигла десну руку у вис). У Бога !

одлази)

Радак (саљ)

Да ли ће њега наћи живога ! Ох, хоће! Он је ропства допао, Ал' за њу није — није пропао ! Заробљен јесте... ал' ће с' вратити, А ја ћу смрћу грех свој платити ! (превија се у болу) Ах, како пали... Смрт је већем ту! (испрекидано) Узеше Турци моју комору, На друму м' њихне страже сретоше,