Brastvo

87

У дану, ноћи, над њима сам оддио, Међ' њима ја сам само срећан био!

(Диже се лагано и нехотице баци поглед на противну страну).

Ал: где је пети! Где Видоје спава ' Ил' гроб се сваки тако затрпава,

— Што крије од нас издајицу клету Да јој се не зна спомена на свету!

Не, ниси мој син !...

(Покрије лице рукама; јеца, па онда тихо, савлађујући бол).

Ах, зашто не би, "На самрти својој опростио теби :

(Диже обе руке, као да благосиља).

Од мене, просто, нек' ти суде, сине ;

Од народа, Бога и од отаџбине, |

Ах, не знам... не знам... ја ти клетву скидам, Рањено срце милосрђем видам !

| (огрне, Цветан и још неколико војника придржавају га и нолажу на земљу). 5 у

Чича Марко.

Сад ми је лакше. Груди су ми пуне, Тешко је, децо, кад родите љ куне !

Лакше ми, лакше — љубио сам чеда, Слатко је оцу кад свој пород гледа !

(Музика престаје).

Ах, један само да оста на свету, ,

__ Росица чиста на руменом цвету,

- Да теши мајку, да јој боле блажи, Да малог Ику за нов покрет снажи ! Ох, један само -да је осто нама, Шо би" с' рас“о са овим мукама !

болно)

" Четири гроба сад ми црна леже,