Brastvo

90

Станија (устукне неколико корака натраг; уклања косе са чела; гледа укочено на Видоја, зајеца, рашири руке п са свом снагом узвикне). |

Ти си! Ти си! Ах!.. (полете једно другом у наручја).

Чича Марко. Дан је опет сван'о ! Хвала ти, Боже, ти јој врати свест! Станија (муца. Ја мишљах... стрељан... Видоје. Ко ту каза вест Радак (очајно) · Воде! Изгорех !...

Станија, (прилази брзо Радаку). | ___Овај... ал: прости Бог суди свакој љуцкој пакости !

(скида са рамена малу пљоску са ракијом им меће је на усне Радакове)

Ево, пиј...

Радак (гледа је укоченим очима).

Хвала !

Видоје (нагне се над њим). Помоћ је прека,

Рана је тешка — ал“ има лека ! (У тај мах улазе болничари са носилима, на која полажу Радака). Радак.

Хвала ти, Стано... Видоје... Хвала !

уља.