Brastvo

За тим су Владаоци, праћени Својим свитама и

свима присутним, отишли у салу на горњем спрату. Ту су Их дочекали, у две групе постројени, учевици

средњих школа, родом из српских покрајина ван

Краљевине, пред којима је стајао њихов васпитач и управник, г. Пера Марковић, наставник учитељске школе, и ђаци Светосавеке Вечерње Школе, већином из Старе Србије и Маћедоније, пред којима је стајао њихов управник, г. Јован Миодраговић, професор учитељске школе. На нарочито

спремљеном, узвишеном месту стајали су певачи

Вечерње Школе, пред којима је био њихов учитељ, г. Захарија Поповић, статистичар министарства просвете. Ови ученици били су лепо и чисто одевени у оделу својих крајева.

Кад су Владаоци заузели Своја места, ови су ученици прво отпевали песму: „Кад паде облак на Србију“, за тим: „Јесам ли ти, еј лане, говорио, дивна Јело“ и „Од Куманово појдо, у Скопље дојдо“. Све три ове песме отпеване су веома складно, што на част служи заузимљивости г. наставника, а на похвалу марљивости и труду ученичком. Али врху“ нац утиска постигла је песма, коју је соло певао један млад, нежан, детињи глас: „Знател', браћо, и ви, миле сеје, где је српско закопано царство“ а хор је одговарао: „На Косову, тужном пољу“. И садржина ове пееме, и мелодија њена, и умиљати глас соло-певача, и складан одговор хора, све је то учинило, да срца узвишених Владалаца, као и свију присутних, подједнако буду потресена сећањем на тужну, али славну, битку косовску и на јаде, који наиђоше на српски народ од те кобне битке, а које он и данас у покрајинама под туђином силно осећа, — али да у њима успламти и жарка