Brastvo

63

ним, да хришћанска душа и не залажаше у ове крајеве.

__У итном Потоку показују једно место, што се зове Марин гроб. Одавно, не знају кад, узео је Арнаутин на силу Српкињу Мару за жену, и с њом изроди децу, коју она на самрти умоли да је не сахрањују онде, где се Арнаути сахрањују, и они је сахранише у селу. То: су место и Арнаути звали Марин гроб.

ћитни је Поток на тако лепом месту, да му се може завидети. Права је милина из њега погледати на Пасјачу, Радан и Петрову Гору, што се ређају као полумесец, а источна је страна отворена.

Јужно од Житна Потока, на састанку Староселске, Статовачке и Богојевачке реке на левој страни има један доста истакнут брег, на "коме су остаци старог града, који су потпуно шумом обрасли.

Мало на север од овог градишта има црквина, коју зову Шусти Свети Јован.

У селу Мачини за један сахат на исток од . Потока има остатака од старе цркве, која је била озидана каменом и циглом. Цигла је дуга 0,34 мет., а широка 0,30 мет. Црква је дуга 11,50 мет., а широка 5 мет. Насељиници не знају ни како се зове ова црква, ни кадања је.

Између Житна Потока пи Мачине има на два места арнаутског гробља.

У Житноме је Потоку свештеник г. Јеврем Илић, који ми причаше о своме деду Јоку Каралићу. Ја га замолих да ми то забележи, и он ми забележи ово:

„Кад је Кара Ђорђе пошао с војском да освоји Нови Пазар и Сеницу, дође у Сеничко Поље до близу села „Китнића, које је у Сеничком Пољу између Пазара и Сенице. У Житнићу и околини био је у то