Brastvo

98. У .

— Други период (ХПГ и ХГУ век). МЕ. (Сраска влада траје сто дванаест година и има велики утицај на земљу. Бугарско завојевање траје осамнаест или деветнаест година и-не оставља никаква трага).

Други период обухвата ХИГ и ХЈУ век. '

Бугари који су се ослободили од Византије 1186, освојили су нонова Македонију од Грка 1230, под владом Ивана Асена Пи његова сина Калимана. Они су је држали до 1246, кад је Грци опет узеше. Бугари су дакле тада владали у Македонији шеснаест година. Још су једанпут, под Константином Асеном (1257— 1277) — једним Србином који је држао престо бугарски — «за извесно време држали предео Скопља». Колико је трајало то време, не зна се; рецимо, две три године. Према томе, Бугари су владали Македонијом (потпуно или делимично) у ХШ веку осамнаест или деветнаест година. Али ту и престаје њихова влада у Македонији један пут за свагда. «После Константина Асена,

каже Јиречек, (безећјећје дег Вшоагеп, 376) — ни један бугарски владалац није могао раширити своју власт над овом провинцијом», (тј. Македонијом). Додајем да су Бугари још два пут (1204, 1254) упадали у Македонију и убрзо из ње били отерани. Ти се упади не могу сматрати као неко «владање», и ми их зато не можемо узимати у обзир, при нашем рачунању. Пошто је дакле епизода бугарска у македонској историји завршена, то можемо израчунати колико је година трајала. Број њихових година износи сто двадесет и шест или сто двадесет и седам.

Сад , долазе Срби на ред. До тога времена, српска држава није учествовала у македонској историји. Како је географски положај Србије њу окружио моћним супарни"цима, српска се држава образовала спорије. Срби су дошли на позорницу балканске историје као велика сила тек пошто су друге државе на њој одиграле своје пролазне улоге.

Македонија је чинила део српске државе у другој поли ХШ века. Ја тиме не мислим на краља Уроша, који је 1258 освојио Скопље, Прилеп и Кичево — претпоставимо, да је то исто што су она два упада бугарска у год. 1204 и 1254 — него мислим на краља „Милутина (1282—1321), који је

одиста држао Македонију. У једној сјајној офанзиви против ||

· Византије, он узе 1282 Скопље, оба Полога, Овче Поље, Злетово и Пијанац у области Брегалнице а 1283 Нореч,. Кичево и Дебар. Стефан Дечански (1321—1331) ишао је још даље на југ, узео Велес и Штип, приближио се Струмици и загрозио Охриду. Цар Душан, имао је, као што се зна, целу Македонију. Душанова Македонија није обухватала само Прилеп, Охрид и Струмицу, него и Драму,

Кавалу, Солунску кампању. Његово царство одржало се М