Brastvo

126

дефинитивно остао Аустрији, почели се предузимати кераци да се ове границе развојаче и њихове територије споје са угарским жупанијама. Многи српски граничари еа Тисе и Мориша, не хотећи живети као робље под жуна нијском јурисдикцијом, населише се у Банату, док се највећи део иселио од 1751—1753 у јужну Русију. Од 17681778 формирана беше банатска граница која је имала 2 пука. При том формирању, северни делови данашње торонталсње жупаније нису ушли у састав банатске границе. Како Срби " ових крајева никако нису пристајали да уђу у састав теронталске жупаније, на чијој се организацији тада такођеје радило, формирала је царица Марија Терезија, 1774, Великокикиндски Дистрикт. Овај дистрикт обухватао је Велику Кикинду, Малу Кикинду, Карлово, Кумани, Гараш, Јозепове, Крстур, Врањево, Меленци и Мокрин. Овај дистрикт имае је своје нарочите повластице, а укинут је тек 1876 г.

У главном месту у Банату, Темишвару, одржан је 1798, знаменити српски народни сабор, који је од цара Лееполда И тражио да се Банат формира као автономна српска територија, потпуно независна од Угарске. Цар Леополд И обећао је да ће испунити жељу банатских Срба, али чим је опасност од Мађара минула, на Србе се у Ђечу нису више обазирали.

Велики револуционарни покрет 1848 захватио је и банатске Србе. И они су, као и Срби у Срему иу Бачкој, прихватили борбу против Мађара, верујући наивно да ће

бечки двор испунити њихову давнашњу жељу за автономном :

српском територијом. Патентом од 18 новембра 1849, креирао је цар Фрања Јосиф 1 нову круновину «Војводину Српску и Тамишки Банат». Војводина српска, са престоницом у Темишвару, обухватила је Срем, Бачку и читав Банат са крашовско-северинском жупанијом. Новој војводини, и преко воље Срба, дата је много већа територија, чији је источни крај насељен био скоро искључиво румунским елементом. У Бечу се желело да сеу новој круновини имају свагда при руци Румуни, који ће се згодном приликом моћи употребити према Србима којима се у Бечу није никада веровало. Војводина српска, у истини, била је војничка губернија с немачким генералом на челу и са немачким као званичним језиком, поред кога се, у унутрашњој управи, могао употребљавати и српски језик.

Када је Аустрија у несретном рату с Италијом 1859 изгубила Ломбардију, почела је да помишља на помирење са Мађарима. Тим је судба Српске Војводине била запечаћена. Децембра 27 1860 Војводина беше укинута, а Срби цинично позвани да пред царем изјаве како желе да се њихов однос у будуће регулише према Мађарима. Уложивши енергичан протест што је Српска Војводина укинута без саслушања народнога сабора, успео је патриј

архег и 42