Brastvo

СРНСКЕ КОЛОНИ ен У БУДИМУ И ОКОЛИНИ

| У прошлости.

У Будиму и око Будима било је српскога народа врло рано. Прво његово насељавање са нашег југа у вези је са првим падом Србије под турску власт. Тадашње колонисте, колико се зна, нису из земаља јужно од Саве и Дунава. Освојивши Смедерево, 27 августа 1439 године, војска сул-

тана Мурата нападе и на пограничне градове преко Ду-

нава, који су били у угарским рукама. Народ се из њих разбеже на све стране. Један део расељених Срба из Ковина, на Дунаву према Смедереву, побеже чак до Будима и насели се на Чепељском Острву у Дунаву, испод Будима, и ту заснова српско насеље, које се и сад зове Српски Ковин (Вас7-Кеуе).!

Доцније, нарочито после пада сриских држава, у другој половини ХУ века, све је више Срба са свих страна у свима покрајинама северно од Саве и Дунава, па чак до-

сежу " око Будима. До пропасти Маџарске 1526: године, она им је морала бити најприродније уточиште. Кад су

у продрли и у Маџарску, затекли су у њој пуно на-

шега света. У половини ХУГ века, вели један савремени путописац, на читавој територији Угарске живели су поред

Маџара и Турака «већ дуго времена, у многим местима, и.

Срби».2 Њих је било и много северније од Будима у: Ђуру (Јанок наших народних песама и споменика), Коморану, Вацу, Јегру и другим местима. Данас су тамо или ишчезли, или су сведени само на по неколико душа, те се као најсевернији део нашега народа могу узети Срби у Будиму и његовој околини.

() Србима у Будиму и околини све до Велике Сеобе, пред крај ХУН века, мало се зна. Свега што је сигурно,

то је да их је ту било, да су били вере православне, дасу

Ил. Руварац, Стражилово 1892, бр. 24—28. 2 Пад Јивочјохепзке ОКО Кај. 100, Мр 15