Brastvo

134

вели су аустријски војсковође из Поморавља и из околине Ужица на 6000 Срба и њима попунили проређено становништво Славоније.л2 Исто су тако преводили и из других крајевалз У току 1689 године, уз помоћ српских устаника, допру Аустријанци дубоко у Балканско Полуострво. Косово, Пећ, Призрен, Скопље и још многа друга српска места беху у њиховим рукама. Дошавши до Пећи, Аустријанци ступише у везу са српским патријархом Арсенијем Ш Чарнојевићем, и преко њега наставише рад на даљем ширењу устанка. Али, почетком 1690, Турци успеју да натерају аустријску војску на повлачење. Патријарх Арсеније не смеде остати да сачека турску војску, већ заједно са српским устаничким вођама и са масом народа, који се беше компромитовао у корист Аустрије, поче до се повлачи испред Турака ка Северу. Што је аустријска војска више узмицала, то је. све већа маса српскога народа са пространих територија устанка пристајала уз њу. Кад у јесен те године Турци заузеше све земље до Саве и Дунава, маса Срба избеже испред њих, заједно са патријархом на'леву страну Саве и Дунава, па се растури на све стране, чак до изнад Будима. Патријарх са многим одабраним људима и са масом другога света дође до Сент-Андрије изнад Будима.

Исељавање српскога народа са Балканског Полуострва 1690 године имало је врло пространих димензија, много пространијих но што се обично мисли. Том приликом дошла је огромна маса нашега света и у Будим и његову околину. Она је била са врло различитих страна. Из писаних се споменика види да се она доселила сем из крајева северно од Саве 'и Дунава још и из: Дервенте, Травника, Сарајева, Зворника, Сребрнице, Гребиња, Црне Горе, Зете, Мораче, Пријепоља, Милешева, Новог Пазара, са Косова, из Вучитрна, Приштине, Белог Поља, Пећи, Ђаковице, Призрена, Скопља, Прилепа, Солуна, Кратова, Београда, Кумодражи, Забрежа, Палежа, Ваљева, Подриња, Мачве, Црне Баре, Сокола, Пожеге, Ужица, манастира Сретења, Благовештења и Студенице, Старога Влаха, манастира Раче, Рудника, Карановца, Рашке, Крушевца, Сталаћа, Алексинца, Ниша, Параћина, манастира Раванице, Јагодине, Ресаве, Зајечара, Пожаревца, Кличевца, Смедерева, Гроцке, манастира Винче и тако даље. Сем ових чистих Срба доселило се тада у Будим и околину и нешто Бугараиз Берковице, Ћипровца и Трнова и, најзад, нешто Арнаута, Грка, Цинцара и Цигана из српских крајева.

Ми не знамо колико је српскога народа дошло том приликом у Будим и његову околину, али изгледа да га је

12 Ал. Ивић, Сеоба Срба у Хрватску и Славонију, Срем. Карловци 1909, 96. |

13 пе Гтелун псе Тћешаћте дег Зегђеп ипа Ктоајеп ап деп

маег је Деп оз«егге већ битзећеп. Клевеп, Маеп 1854, 93.

5

мр пар