Brastvo

136 Ф

Ови људи носили су са собом све своје светиње: мошти

наших владалаца и светаца, црквене утвари и свете књиге, покупљене из својих манастира и цркава, све богаство,

које се могло понети, пуну националну свест, сву љубав.

према остављеној земљи!) и дубоку наду да ће се вратити у домовину. Поред несређених ратних и политичких прилика, јамачно је и нада на повратак много доприносила штоссу, и после тридесет година од доласка, и поред имућности, непрестано становали у привременим и лошим становима. Чим су се после сеобе, сместили одмах су саградили цркве, трошне, од дрвета,2о али своје, иу њих су положили

мошти својих светаца и друге: свете ствари.2! Да би накна-

дили оно што им је на дому остало или путем пропало м да би у сред гтуђега света очували своју веру и народност, они грозничаво раде на писању и преписивању књига: у Будиму,22 Сент-Андрији,23 Калазу2г“ и другим местима. Сем тога поправљају и украшавају старе књиге,25 продају ихи купују,2б кују крстове2т и тако даље. Даље, организирају се у своје општине, корпорације и еснафе, подижу се све више економски, зидају цркве, отварају школе, штите се национално, прикупљају интелектуалну снагу, шаљу молбе и депутације у Беч ради задобијања нових и одржања старих права и повластица. Мало по мало, током времена, они се уздижу врло високо и у свему показују један свеж

и интензиван живот, пун ведрине, полета и рада. Кроз цео ХУШ век и за дуго после тога, може се слободно рећи, да су Будим и његова околина, у сваком погледу предњачили осталим деловима српскога народа. УБудиму и Сент-Андријм беху најбогатији, најкултурнији и најистакнутији његови

2 лота, један лот срме сажежене, 2 бисерне игле, пар сребрних копчи, бурмутицу. од сребра и још многе друге ствари. Сем тога оставие је 50 форината митрополиту, 20 фор. цркви Светог Димитрија (у Будиму), 15 фор. сиротињи, калуђерицама, свакој по 120 новчића, 12 фор. владики месному, 12 фор. архимандриту, 12 фор. свештеницима, 24 фор. ковинском манастиру, 12 фор. Јерусалиму, 12 фор. Хилендару, 12 фор. Опову, 12 фор. Пећи, 100 фор. Зеу Живану, па 25 фор. синовцима, Михаилу и Николи, 20 фор. Петру, 4 фор. Мишковој деци и тако даље (Гласник П одељ. Ш, 35—987).

153 Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, бр. 1940,

1944, 5284, 5289. у 19 У записима на књигама тужно наричу калуђери за својом

домовином, а прости свету својим тестаментима не заборавља цркве |

и манастире у Београду, Винчи, Ресави, Пећи и другим местима. 2 Љ. Стојановић, Стари српски записи, бр. 5284. 27 лает, бр. 1940, 1944, 5284. 22 Љадет, бр. 2128, 2129. 2147. 23 Њлает, бр. 1962, 1975, 1976, 1977, 1988, 1996, 2130, 2826. 24 дет, бр. 1945. „ 5 Њ)дет, бр. 1988, 1989, 2063. 28 ласт, бр. 1950, 2052 27 Њласт, бр. 3669. | 5

вас. 3“ : 34.