Brastvo

ПРИМ А “:

165

гајтан и чарапе. Ове артикле доносили су у Пирот највише Карловчани.78 Иначе сва месна трговина, и сви занати, били су у рукама хришћана. Турци су држали само сарачки и алачки (јорганџијски) занат.79

— Трговачке ове прилике у Пироту спомињемо због тога што су оне учиниле да се хришћански свет у Пироту, под утицајем овога трговачкога кадра, подигне не само материално него и политички.50

Колико трговачко, Пирот је са својом околином био још јаче етнографско средиште. Сам Пирот у истини је био културно средиште етнографске области Торлака. Налазећи се, са својом околином, готово у средини простране зоне компактнога српскога насеља: Шоплука, Осогова и Овчга Поља, а уз саму границу Србије, Пирот је у ово доба постајао све важнији етнографски, национални и политички објекат и извор снаге Српскога Народа у пограничним крајевима Србије на тој страни. — Од 40-их година прошлога столећа пиротска околина постала је за Турке и за све иноверце неприступачна, а у Лужници, Заплању и Високом, све је више јачао народни дух и све се више изражавала тежња за спајање са Србијом. Блиска и географски подесна граница Србије; пиротски печалбари у Србији; српски ускоци и активност Србије на политичком и националном пољу чинило је, да је Пирот са својом околином, још од разграничења Србије и Турске 1833 г., био у сталном покрету противу турске управе. Та, по турским појмовима крајност у држању хришћана у Пиротеком крају изазивала је другу крајност, притисак султанских власти и

· мислимана над хришћанима.

Само на две Не и нешто више после разграничења Србије и Турске 1833. г., године 1835, и 1836., покрет Српскога Народа у По околини захватио је и Пиротски и Берковички крај. Као хришћанско становништво у Берковичком крају у месецу мају пом. године, тако и оно у Пиротском крају изјаснило се да неће више да зна за Турску, и

18 Из Карлова у Бугарској. — У допису (Србске Новине од 1. септ. 1859.) о пиротском панађуру 1859. г. да су на панађуру били и трговци из Србије и српски шрговци. Иначе, трговци из Србије робу су куповали у Софији.

79 Нешто трговином почели су се Турци бавити откада су се у Пироту населили Турци мухаџери из Србије 1867.

8 И трговци из Босне и они из Тракије доводили су у Пирот своје слуге мислимане, који су их служили кавом и палили им чибуке. То је с једне стране понижавало мислимане, а с друге и уносило свест у хришћана у Пироту.

81 Све до доласка В. в., у Пиротској околини се одржао ошкуп

од башина. Где мислимани ухвате на само Србина осуде га на пет

__или десет, или више батина, и Србин ако није хтео да допусти да га

батинају, морао је да плати по 2 до 5 гроша за сваки ударац. Ову бо употребљавали су нарочито крсердари.