Brastvo

269

Дечанима незаборављеним Хаџи Кирилом, свршила је са најизразитијим духовним сином Високих Дечана нашега времена, пок. Савом Дечанцем, епископом Жичке Епархије. Судећи по ономе шта се све последњих деценија, у погледу дечанских и домаћих духовника у опште, догодило, Сава Дечанац је последњи по времену али најизразитији по своме шесдесетогодишњем раду на народним пословима. — Као што су се српски градови ранијих година поносили својим дечанским метосима, тако се и цео Српски Народ одушевљавао дечанским монасима и гледао у њима чуваре гроба св. Краља. и духовне витезове своје. Отуда је један од најистакнутијих раденика на националном пољу у Срба у неослобођеним земљама, крајем прошлога и почетком овога столећа, био архимандрит Сава Дечанац.

Дечанац Сава је члан утемељач Д. С. С. од првих година Друштвена живота и вредан сарадник његов.

Епископ Сава рођен је у селу Гњежданима у Рогозну у Новопазарском Округу. Рођен је око 1830. г. Отац му се звао Димитрије мајка Марта. Рођен је у браству Бараћа. Крштено му је име било Ђорђе. Ђорђе Бараћ учио је школу у своме месту рођења и у Новом Пазару. По том

је, као одрастао младић, г. 1850., отишао у ман. В. Дечани

и тамо је продужио школу. На Божић 1854. буде Ђорђе пострижен за монаха и добије име Сава. Замонашио га рашко-призренски митрополит Мелентије, а духовни отац му је био потоњи Хаџи Серафим, писац «Плача Старе Србије». Од 1858. до септем. 1860. г. монах Сава био је чувар Дечанскога метоха у Пироту. У В. Дечане вратио се септ. 1860. г. Тада је водио госте у В. Дечане из Пиротскога, Трнског и Ћипровачког краја. По том је остао у В. Дечанима до 1861. г. и дотле већ добио чин јеромонаха. Те године прешао је јеромонах Сава у Београд и ту свршио богословију. Године 18614. отишао је у Пећ за учитеља и у Пећи остао три године. У Пећи се прочуо и добио стипендију, и отишао у Русију на продужење студија. У Ки-

јеву је Сава, 1870. г., свршио Духовну Академију и добио

диплому богословског научног кандидата. Кад је Пећска општина, г. 1875. молила српску Владу за учитеља веће спреме, молила је да јој се упути јеромонах Сава Дечанац.“

' 4 Молба је гласила: «Ваше Високопревосходителство! Милостиви Господине. Јављамо Вашем Високопревосходителству како је дошао Јеврем Ј. Шантрић овде, и нас је врло овеселило, кад нам је казао да сте му ви обећали да нам издејствујете, од високославног Минисшарсшва Србског, једног учитеља виши наука да нам пошљу за то вам сви опште народно са духовенством од свег срца благодаримо, који се ви трудите за нас, своју браћу. Бог да вас поживи многољетно. Али опет молимо, ако хоћете учитеља за ова народ наш то нам израдите да дође овде Господин Сава Јеромонах.

НЕ. Дечански. За то ето ми смо писали и Господину Митрополиту бео–