Bratstvo

___-|_

Антихристу. Реч старца Јована о јединству хришћанске Цркве и сједињењу конфесија јесте образац Православља -= слободног и васељенског. Овде нема речи о прелазу свију у католичанство, нема речи и,о том, да је папа једини вођ хришћана у њиховој борби са Антихристом. (Саборно јединство хришћана 'остварава се у сили љубави, у сазнању да »преграде конфесија не долазе до небеса« (Филарет). Католик никада не би завршио овако приповетку о Антихристу«. (Види н. пр. Бенсон).

бс220 __Из старе црквене књижевности.

· Писмо Дијогнету.“)

М. А хришћани се не разликују од осталих људи ни по земљи ни по говору ни по обичајима, јер нити живе гдјегод у каквим својим градовима, нити употребљавају какав нарочит језик, нити проводе какав особит живот. А та им наука свакако није откривена каквим проналаском и размишљањем људи који се воле многим стварима бавити, нити се они уопште брину за људско мишљење, као неки. Живећи у градовима грчким и варварским, како је кога запало, и пристајући уз домаће обичаје у погледу и одијела и хране и осталог начина живота, они ипак показују дивно и — како сви признају — невјеројатно уређење свога јавног живота. Они живе у својој домовини, али као какви досељеници; учествују у свему као грађани, а подносе све као странци; свака туђа земља њима

_ %) Писмо Дијогнету веома је лијеп споменик старог хришћ, духа, то је сјајан бисер старе црквене књижевности, једна дивна апологија хришћанства. Сигурно је да посланица потиче из првог хришћ. вијека; по садржају и начину писања јасно се види, да је то дјело неког апостолског ученика. И писац се сам назива апостолским учеником, али не казује свог имена. Стога се тачно не може утврдити, ко је писац посланице Дијогнету. Неки су приписивали ову посланицу апологети Аристиду или Јустину филозофу и мученику, писцима |. вијека, али без оправдана разлога.

Исто се тако ни о Дијогнету, коме је посланица упућена, не зна ништа тачније. Из посланице се види, да је то био угледан незнабожац, кои се диви животу и држању хришћана па жели да што боље упозна тајне хришћ, религије. Он не умије себи да разјасни онај свети и побожни живот хришћана. Чуди се, како се хришћанство тако брзо и тако нагло шири. Не налазећи сам томе разлога и узрока, Дијогнет се обраћа писцу с неколико питања у том погледу. Пита га: Каквог Бога поштују хришћани, кад одбацују јеврејску вјеру и незнабоштво = Од кудау њих толика вјера и нада у Бога, да због ње радо иду и у мученичку смрт > И, најпослије, зашто се хришћанство, ако је то права религија, тек сада, тако касно појавило >

Непознати писац није оклијевао са одговором. Ако Дијогнет жели тачно и право схватити хришћанство у његовој суштини, нека у првом реду напусти све. своје досадашње предрасуде (гл. 1). Иза тога писац