Bratstvo

___ 6

Но љубав према Богу неодељива је од љубави према ближњему. Нема ничега, што би Исус Христос тврдио тако често и постојано. Сав живот нашег Опаситеља као и смрт Његова објављују нам ту велику истину. Спаситељ је више од свега деловао на спасењу човечанских душа. 'Он је за наше душе претрпео смрт. Али његово срце широко се отво_рило и за физичке беде човекове. Не мање од проповеди, Његова је мисија била да теши и исцељује. 0 вредности наших срдаца. Он је по делима љубави судио: »Заиста вам кажем : кад ке учинисте једноме од ове моје мале браће, ни мени не учинисте«. (Мат. ХХУ. 45). __ |

Тешкоће материалне егзистенције могу очекивати и притешњавати живот душе, али хришћанска љубав и праведност у стању су да открију свету очи и да укажу на, силу која је моћнија, од човечанске љубави. Ипак, ова хришћанска, љубав не може се озбиљно предати своме раду, а да се не сусретне са, социалном неправдом, која се мора уклонити, да љубав може реализовати своју задаћу. Дуг љубави Хришћанина не дозвољава му неучествовање у условима содиалног "живота, Важно је, да ученици Христови имају јасне и пре _цизне идеје о томе, како се може човек односити према, о0шствености и другим социалним проблемима, који увбуђују наше време. Црква не може иступати као заступница свога Учитеља, кад не би из откровења учинила изводе, који се односе на решење ових проблема и када не би прикупила све своје силе да, их проведе у практици.

Тако стоји ствар и са међународним односима.

По еванђељу братска се љубав не ограничава само ириродним осећањем. Опаситељ распростире оратство и на туђе нације. Он је истакао Самарјанина као пример Јудеју, као образац активне и разумне љубави. Да ли је озбиљно прихватила Црква овај принцип Христов у погледу увајамних односа народа # | |

Актуална питања. нашег времена и заоштрено стање, које постоји међу народима, довољно јасно говоре о томе, колико је то важно да би ученици Христови и хришћанско друштво као такво, схватили задаћу, која лежи на Цркви у погледу националног и интернационалног живота и да даду _ побједу његовом духу. У том случају отад пред нама не би било површно питање. Иначе, ма какве напоре чинили да следимо Господа, нећемо постићи и осигурати своје спасење. Он нас је научио да молимо у нашим молитвама, да се воља Божија твори на земљи као и на небу.

Проникнути овим осећањем, које изавива ова. молитва, Хришћани су увели на себе дуг да се овбиљно односе према Хришћанству и социалним питањима и у делима међународног живота. Силе зла одлучне су и добро организоване,