Bratstvo

у : 5

== 10 9

— Ви не можете да ме познате, али ја, ма да сам вас једном видио у животу, познао бих вас свагде парочито по гласу, који је тако сличан гласу моје мајке.

Ове речи подсетитше госпођу на, онога младића, са којим је говорила оне вечери пред хотелом. Пошто прођоше неколико часова, он јој исприча, како су му њезине речи преобразиле душу. »Биле су ове речи пуне благослова Божјег, оне су покренуле моје срце да се обрати Богу. Оне су ме учиниле друРИМ ЧОВЕКОМ.....

— Како ми је мило! рече она.

— Хвала вам добра госпођо! Из вас је говорио глас мајчин ! Речи ваше: »нисте ви изгубљени, не не, има (неко ко вас неизмерно љуби (и себи призива....« и данас ми одјекују у души. Оне су ме пратиле као сенка и чинило ми се, као да ми то мајка. из гроба поручује. Ја сам се покајао за своју грешну младсст и дане проведене у нераду, предао сам се Богу, живећи и радећи онако како би било угодно мојој мајци и Божјом милошћу вратио сам се на праву ставу.

— Нисам могла мислити — рече она — да ће две три моје речи имати тако одсудан утицај на ваш даљни живот; али ћу дајбуди и одселе говорити тако са свима тужним и невољним, гоњеним и изгубљеним кад год их сретнем у животу, јер и ја сам мајка, а она може само гласом Божјим говорити.... а

= (

Дакле само неколике пријатељске речи имале су таква уплива на живот једног разузданог младића! А има ли човек већега пријатеља, од Исуса Христа: Он нам непрекидно говори и дозива нас: » Ходите сви који сте уморни и обремењени, и ја ћу вас одморити.... Блажени су они чистога срца, јер ће Бога видити... И милостиви, јер ће бити ломиловани... Блажени они, који мир граде, јер ће се синови Божји назвати...

(0, људи, децо Божија! Зашто не слушате глас Овога, који је вама највећи пријатељ“ зашто #

Превео : Јов. У, Бута. А. Родемајер.

Ситнице и крупнице

Велике бриге, а у исти мах и велике невоље задају својим родитељима лажљива и крадљива, деца, Но давно је већ речено. Кућа даје човека. Кад би родитељи дубље промислили, зашто су им деца таква, морали би дубље мало заронити у себе, своју душу. И тада би доапали, да је посве истинита искуством стечена, реч, да су деца слика, и прилика својих родитеља, Био је диван летњи дан. На небу нигде ни облачка. Сунце је својим топлим зракама миловало земљу, хранитетљњ-