Bratstvo

па а ену

ј

Хикс има за циљ не само да обиђе енглеску колонију у нашој земљи, свећ и да дође у додир са представницима, аршске православне цркве, са жојом англиканска стоји у тесној духовној вези. -

Потребно је истаћи, да је на злбижавању ових двеју цркава од нашше стране највише радио епископ охридски г. д. Николај Велимировић, жоме су у Великој Британији била отворена сва врста 1 кога су Енглеви због његове речитости називали: Василије Белики Други.

Неоспорно је да су Енглези јелан од најкултујрнијих _ народа на свету, али у исто време и најхришћанскији. Они се авојом науком пајјасније покезују, да се хришћанство потпуно мири са захтевима, модерне пауке, само ако се схвати онако, како га је Христос проповеда).

у Вр ма 245.

______ Бело

Српски православни народ и црква у Сарајеву у 17, и 18, вијеку код др. Владислава Скарића, Сарајево, Државна Штампарија.

Сршеко-православна прквена ошштина, у Сајрајеву учинила је на „учном свету велику услугу, што је.у свом лепом шадању иадала ову значајну књигу. Др. Влалислав Скарић, директор сарајеваког Земаљског Музеја, радио је овај свој рад по изворима, на српском и турском језику, који се налазе у архиви Старе Цркве у Сарајеву, обухвативши сав материјал до годике 1800. Најстарија дата о хришћанском становништву Сарајева пружа Гази-Исабегова, вакуфнама од год. 1462., где се спомиње гробље немуслиманско. Затим најранија вест о православтом народу у

"Сарајеву из 1516, године и препис неког турског документа, чији је ори-

гинал датиран подином 946. (1589:/40.) а који се налави у старим биђилама Хусревбега, сведоче, да је православно становништво постојало у том времену у Сарајеву. Пава, кћи попа Раке, увакуфила је земљиште, да ту свештеници станују и да у сванђељу подучавају дечицу шеверника. Прва потпуно сигурна вест о. егаистенцији шравославне цркве у Сарајеву датира из год. 1616. Писац је марљиво приказао (дата, која бе односе на историју сарајевске цркве и црквене општине, осветлио је дотађаје 16. и 17. века, а нарочито однос народа према властима, и штредставницима пркве, дао је податке о нарохији, породицама и еснафским организацијама. Ове је податке угебо ив два списка, који оу ив 1762. и 1769. године. Устав сарајевске цркве, те све његове допуне цитирао је писац у црквено-словенском тексту без икаквих измена и (са (свим њиховим грешкама. Ту нам је шружио драгоцене податке о школи, 0 0циалном старању стшштине, о опасавању хришћанских ропкшња и о културно-просвегном раду. Дело је украшено са 5 врло успелих слика на т. зв. уметничкој хартији. Ова се књига може добити у књижари Михајла Милановића у ОСајрајеву. Цена јој је Дин. 40.—. – - »В. П.« 2207. Беседа Е 9. Госп Николаја. — Највећи беседник у целој шравославној цркви несумњиво је Б. 0. др. Николај Велимировић, чија се беседничка реч чула у катедралама у Лондону, и Њујорку и мнопим прајдовима велике Америке. Па шпак услед непознатих равлога мнопи прадова и много места његове Отаџбине нису могли да чују реч овога птрослављеног беседника. Наш највећи беседник предао се литерарном раду ши у последње време написао је драгоцено дело »Омилшје« у две књиге, ЖШролот« у Ш. књиге и>»Духовншу Лиру« 0 (прослави десетогодишњице Ослобођења Баната беседио је Е. 0. Г. Николај у Панчеву. Ову дивну беседу штампаћемо у нашем листу, да је сачувамо нашим чига„опјимга), : –