Bratstvo

— 119 —

[

навици_ Задржимо се дуже или крађе време. Можда без икаквог унутарњег саживљења са божанственом драмом која (о. свјрштава свагда на служби а која је потпуно доступна светој браћи у свештеном скупу храмова Божјих, кад се дарови Духа (Светог: премудрост, разум, савет. крешост, знање, побожност и страх Божји много јаче и обилније изливају него у молитвоној тишини усамљеног домаћег кутка с којим се често изговарамо. : _ _ А кала се без свесне и живе вере, без сталног саживљења са божанственом службом па и без тихог и потпуног преданог "очекивања ла, сиђе на нас Дух Свети, произвољно удаљујемо из такве свете заједнице пре свршетка службе, ш осењања своге грешности светињом у путиру, тада ваљда и сами 068 икаљвог роштања на Бога који је толико стршљив према свима натим пометњама, можемо шрема величини сопствене кривице своје да. одмеримо провалију простора и даљину времена које · нас деле од силаска Духа Оветога и Његове силе на Апостоле, од њихове преданости Богу и трајног стања тророчког надахнућа и свештена усхита. | Један руски мислилаш, Н. Берђајев, види да је свет новог века са својом рационалистичком образованошћу, својим индивидуализмом и хуманизмом. демократизмом и империалистичком политиком. својим огромним индустријско-каштиталистичким шривредним системом, силном техником, несавладивом јагмом за животом, својом бевбожношћу (и одсутношшћу душе и духовних величина, са страшном борбом класа и с0циализмом, том крајњом сташом нове историје — преживели век који се руши, а коме повратка нема. Цело човечанство је на одвитку једног новог средњег века, пред једном ренесансом. и једном великом унутарњом револуцијом духа. Овршава се прелигиозна епоха новога века, и настаје почетак верског сакралног доба, Да ли га већ осећамо ми интелигенција, да ли му спремна изалави на судрет наша омладина • Више него икада је потребна, сада свима нама сила Ов. Духа, Дођи, усели сеу нас, очисти нас од оваке предрасуде која нас заслепљу је и затвара. нам двери срца, и остани у нама, Душе Овети !

Хришћани према речи Божијој

Блажени су они који слушају реч

Божију и држе је. (Лука 11, 28). Недавно био сам у једном граду на богослужењу. Не могу рећи да је била црква празна, на против, било је доста, нарочито женскога света, Но, опазио сам једну жалосну појаву. За- време проповеди многе су даме разговарале, а неке су изишле из цркве. Било је времена, када се говорило: