Bratstvo

—__

У Москви — приповеда се — објавио је друг Луначарски, бољшевички комесар за народну просвету у сали политехничког музеја своје предавање против „застареле вере у Бога“. У свом говору нападао је веру у Бога: да је производ капиталистичког уређења друштва ; а сад да је посве скрхана; њену безвредност лако је доказати.

Предавање је сјајно успело; сам предавач беше задовољан својом беседничком вештином. Расположен пријатно допустио је великодушно и расправ-

· љање о теми свога предавања. Али ниједан говор-

ник да не сме говорити више од пет минута.

За реч јави се неки млад свештеник, са ситном Срадицом, неугледан, скроман, неспретан, прави „сеоски попо“

ли га презривим Полом одмери од главе до ногу:

„Опомињем Вас: не више од пет минута“ :

„Да, да, одмах сам готов“.

Свештеник изиђе на говорницу и окрене се скупу:

"Брано ли сестре! ~ ристос Боскресе:

А сви присутни — беше их много — одговорише сложно и громко:

„Болистин роскресе!

„Готов сам, немам шта више да говорим“.

Скупштина би одмах распуштена. Другу Луначарском ништа не поможе китњаста и вешта беседа.

(Превео с немачког ЈЉ. 11) у реељњје В

Хришћанском дому. 1. Сузе љубави

У једном путничком вагону «седио је један ава птеник, Седећи мирно, он је слушао како се дру штво вис а вис њему, исмејава са вером, црквом и: Христом. Не могавши оћутати, свештеник, је сматрао аветом дужношћу, да проговори неколико речи у част Госпола, Исуса Христа, Али тада га тек дочека. ујнебес. и смех и поруга. (ји не хтеде водити даље са њима ни-