Bratstvo

пене

пар Варне 5“ ЈИ

патент ЕН

· Како ли

кад не мислите о небу, нећете у њега, да то је узео ваштега сина, к себи, Бог исто чини као онај добри пастир са овцама. Пастир је спремио у тору и сламу, и храну за њих, Он је отворио врата од тора, али овце не хтедоше ући. Вијао се он са њима, мучио се свакојако, али оне беже натраг, Тада је он узео једно јагње

са земље и унео у тор, и гле, тада ове овце уђоше унутра. Јеог -

бар пајетир је Поспод Исус Христос, Отворена, врата, тора, јесте небо. Јагње је ваше дете. Осећате ли бол у срцу, тада пођите за,

дететом у вери, послушности Богу и'незлобивости, Господ носи

често незлобиве јагањце напред да би и овце пошле за њима.

Никада нека, се не заборави Христова реч: Заиста вам кажем, ако се не повралтите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. (Мат, 18, 3).

3. Какви су често људи 7

Једна богата госпођа (возила, се је са својом ћерком шо граду. СОпазивши у излогу неке радње ствари, које су јој потребне, она сиђе и остави ћерку саму у колима, Кочијаш улог треби ову прилику и оде у шивницу, да се тобож маго окрети. Девојче, оставшши само, играло се је са бичем и дирну тако коња пешњака, Оба коња у највећем галопу појурише кров“ варош. Јелан раденик, опави опасност, храбро стаде пред коње да, их заустави, да тако спасе дете, али га коњи трегазише; кола пређоте шреко његова тела и он задобије тешке унутајрње повреде, Шо, коњи ипак стадоше,. Радника однесоште У 601ницу. Ова задихана лолетила је мати, и, видевши кћер неповређену, стаде“ је трлити и љубити. Но, мислите ли да је и је

_ дном речју упитала, ко је био спасиоц њезинор детета 2

Радник је лежао у болници и често је падао у несвест,

Дошав к себи, он би упро свој поглеј у врата и, питао би по-

служитеља: да ли је долавила каква госпођа% Он је сиромах чекао, да дође девојчина мати, да му захвали, и, оваког дана, ои питао: није зар још долазила она, госпођа Узалуд је он пекао, јер срце ју ове жене било је тврдо као камен. По је било страшно ва овога сиромаха и он је једнога дана и умро чекајући ону "без срца жену, упирући непрекидно свој поглед у прашта | П |-

4

И ти си такав незахвадни створ човече! Христов је ва, тебе страдао, за тебе био испљуван и трњем обасут, Видиш ли колико те Христос љуби А тиг Година, за годином прогаве, а ти не приступаш крсту његовоме, да му једну реч кажепт

је црна, како ли је одвратна неблагодарност људока!