Bratstvo

00 —

Стари Хришћани, ша и наши третци су особито строго проводили св. четрдесетнишу. Монаси су натупитали своје манастире и одлазили на усамљена места, ла их у посту и молитви ико не омета, а скупљали се опет средом и петком да учествују на, литујртији пређеосвећених дарова и суботом и недељом на потпуној литургији, На монахе су се угледали и друпи зоришаћни, па су се у чисту, крстопоклону и опрастну седмицу убдржаваши од јела потпуно, а добра дела кршили у двострукој мери. Та кови подвизи биши су тешки ји таким подвитишима је Крстопоклона не-

_деља била дан радости, јер, гледајући на крст, сећали су се страдања, (Спајаитељева, па (су и сами добивали снагу и моћ за продужење подвита)

(в. шрква нам налаже ла обузлавамо тело «оје птостом, т.ј адротим узлржавањем од авега, што служи за угађање телу, да би тако укро· тили (и погасили телесне жеље и страсти. Ово је пут Христов. Тако је тостушао сам Опааитељ. Он, и ако-је био безгрешан по. таршитроји, "арштрављајући се за дело искупљења, постио је четрдесет дана и ноћи у пустињи, ла би победио ђавола, који се о речима Господа изтони само. молитвом

и постом. (Мат. 17, 21. - _______ - У

Спаситељ је победио смрт и дошао до славе. своје путем. прновитим, а да би хришћани уголити Богу и достојно се пеклонии 'аветлтом тра= гнику Христова Вапкрсења морају се украсити: смеркошћу, кајањем, 'са= мошрегарањем и вршењем досрих дела. о - ·

Сам обред изношења ов. крста врши црква на јутрењу по 'евјршетку славославља за време појања присвете шесме. Крст, украшен зеленилом, знаком живота, паноси се на предину храма пред хришћане ла му се по-. клоне и ла та целивају. При клањању и целивању крјета тоји црква: »Крету Твоме клањамо се, Влашико, и свето васкрсење Твоје (славимо«. Ова, се песма поји и на литурпији ред читањем апостола, уместо трисвете песме, “ 7 7

У одељку апостола који се чита на овај дан, црква нам говери, да нам сам Опаситељ помате у подвизима (Јевр. !, 14): а у одељку. јеванђелском нас позива, да следимо стопама Опаситељевим (Мар. 8, 84),

Песме, које шрква поји овај дан потичу у главном од Јовифа п Теодара Отушита и позивају верне да се поклоне и целшвају св. крет на коме“ је Опаситељ извршио мокушљење, па да их учини достојнима, да, с траг дошћу ивађу у судрет светлом дану Васкрсења, као залогу наслеђа вечних

добара, које- је апремљено свима онима, који Бога љубе.

М. Мратинковић, професор.

4 - ћ - 5 | – Његова Светост

Патријарх Димитрије

Његова. Оветост Патријарх Господин Димитрије родио се у Пожаревцу у половини октобра 1846 године од роситеља (Стојана, Повловића, шавца који је кројио и шио најрја 10 одело. и матере Милосаве (рођене Петковић) па: Великог (Пета, овктру = та пожаревачког. Основну школу учио је у Пожаревцу, Великом Селу и Бестраду. Оврштио је пет разреда гимнавије у Београду као благодеја ац и послужујући, По свршешом петом: