Bratstvo

—= 1000 —

У борби против епидемије самоубистава треба пре свега, применити методе које су и у прошлости показивале одличне резултате. Јачањем религиозног осећања та модерна болест

ће се знатно сузбити. Психолошки и социолошки стручњаци

треба упоредо да раде са теолошким величинама и само тако

ће овај проблем бити решен повољно, на опште добро чове-

чанства. Таквом сарадњом могла би се, временом, вратити

поремећена верска и морална равнотежа у свету. („Правда“) Др. Д. Милер

Душевно неспокојство унијатских

мисионера у првом покушају унијаћења

Православних у Далмацији и Боки Которској

Са повратком епископа Краљевића из Беча у Далмацију,

месеца априла 1819, стигли су гласови о скором доласку унијатских свештеника у сврху унијаћења Православних. Међу

Православнима настало је огорчење, а затим узбуна. Услед.

тога је закључено, да унијатски свештеници не пођу из Задра у Шибеник одједном, него један по један, да не би долазак њихов упао у очи, и да би се они најпре упознали са онамошњим приликама, па, ако би околности допустиле, да тек тада

отпочну са наставом у семинару, наиме Богословском заводу,.

који се је имао отворити.

Узбуна је постајала сваким даном све већа и поред енергичних мера државних власти. Каноник Алексије Ступницки, наречени ректор Семинара, није се осећао сигурним за путовање по суху, а ни приватном лађом по мору. Он пише!) Намеснику далматинском: »...Ја имам оправданог разлога боја-

зни, да изгубим живот на непотребан начин, обзиром на огорченост Шибенчана, одлучну и еклатантним фактима изражену,

као и обзиром на надраживи темпераменат Далматинаца. Напослетку моја мрачна слутња задаје ми страх, да овом приликом изложим свој живот опасности... Иако је мој живот у ланцу 35 милијуна аустријских становника тако мален, ја га ипак желим очувати, да бих могао и даље служити мојем Монарху. Да се одузме живот довољно је један, највише два. фанатика... Стога молим Вашу Екселенцију, да ме на ратној

1) бећеште АКгеп, свеска М!, пресид. бр. 167)д. Р. Р.

пе