Bratstvo

—— 119) ==

претње Православних који су се противили високом циљу,') само брбљарије, иако се је, према оној мудрој изреци: »Ко прети, тај је кадар и извршити претњу«, могло веровати, да су оне остварљиве. Али сада кад је остварено све што је гово рено, и чим је прећено, можемо ли ми сумњати у претстојећу опасност, која нас сваког часа може снаћи пребивањем овде утолико мање, што је сигурно, да је одиста скована општа завера, којом би се имао осујетити циљ нашом жртвом.“) Као прилог томе може послужити и сами догађај, који се је јучер збио. Кад смо ми, наиме, позвани од предобре и патриотским осећајима надахнуте породице Галбиани на обед, полазили онамо, чули смо, на највећу жалост поштеног нашег духа,з) следеће најбесрамније изразе: »Гле сада оне попове тамо, још нису поубијани, пасја вера!«ђ) И кад би ми и били заштићени подузетим и примењеним најстрожи јим мерама, па се разбеснели пламенови лудила и угасили, ови би ипак изнутра тињали, и не би се угушили. Они би једном поново букнули, и проузроковали највеће пустошење, кад не би ни слутили.

»Од страха и плашње забринути, не можемо нигдје да нађемо себи извора утехе, него у на далеко и широко познатој доброти и племенитости Ваше Екцеленције. На то ослоњени, прибегавамо кољеноприклоњено Вашој Екцеленцији, да нам у садашњем положају нашему прибавите утеху, и изволите истовремено одредити прави правац, којега се имамо држати, т. ј. да ли имамо и надаље овде остати, или не.

»Ваше Екцеленције најоданије слуге Шибеник, 13 јуна 1821. Василије Терлецки Јаков Ћестински Јаков Ђеровски«")

Намесник Томашић, да би застрашио Православне и умирио унијатске свештенике, пише шибеничком политичком изасланику Геталди-у :')

5) Унији. 2) Погибијом. 8) Хит отбзјеп Опа! цпзеге5 ђедгапотеп (е!зте5.

8) бјећ пип де Рореп да, чје за посћ пене егазсћозвеп, Нипазојацђе! :

5) (6 А св. МШЕ пр бр. Зуд. р: р 56 А (ев. МШ пр бр. 87Јд. Ра р-