Bratstvo

свечаностима, дан кад треба, да се сви веселимо, да се, по ријечима, св. Цркве, просвијетлимо празником, да се обратимо и "својим непријатељима И све им опростимо у васкрсењу. Јер, да, „Христос не уста, узалуд проповиједање наше, а узалуди вјера ваша“ (1 Кор. 15, 14). Смрт би и даље била господар живота и посљедње пристаниште у коме би потпуно ишчезао наш живот. ЈБудске тежње за напретком биле би пусте и јалове жеље, а они црви, које немилосрдно гази точак времена, мрвећи их без остатка. Апостоли не би онако пламеном ревношћу наставили учење свога учитеља. Разбјетли би се као овце без пастира. Но, васкрели Господ улио им је снагу, учврстио вјеру и ојачао љубав, те „с великом силом свједочаху за, васкрсење Господа Исуса Христа“ (Дј. Ап. 4, 38). Охрабрени Његовим ријечима : „Ја сам васкрсење и живот: ко у мене вјерује, ако и умре живјеће (Јн. 11, 25), свему свијету објавише спасоносну истину васкрсења. Од плашљивих и неуких људи: постале хероји духа и божанске науке Христа Спаситеља, који задивише свијет." Вјером побиједише царства, учинише правду, затворише уста лавовима, угасише силу огњену... растјераше војске туђе (Јевр. 11, 33—84).

Овјетлост васкрелот Христа од непријатеља Савла, створи ап. Павла, од гонитеља ревнитеље, а од убица мученике и исповједнике. Јер, у њој је спасење, а, у сјенци Голтотског Крста неисцрпни извор љубави и праштања. То је животворна сила, једино моћна, да свијет покрене и подигне из учмалости и мртвила и спасе пропасти. Она чини људе дјецом свјетлости, синовима, видјела и насљедницима вјечног царства Хри-. стова. Свака друга свјетлост према овој је као лампа према сунцу, као капљица росе према. водама океана. _

Васкрсењем су стварена пророштва и наде старозавјетних праведника. Срушен је пакао, а на његовим развалинама., подигнут жртвеник истине, олтар свјетлости и храм бесмртности. Оно је постало темељ Цркве и хришћанства, основа живота. И ко на њему не заснује свој живот, засноваће га живом пијеску. Овакву побједу могао је добити само Бог. Владар живота, и смрти. И само је Он могао рећи: „Ја сам с вама, у све дане до свршетка вијека“ и „небо и земља проћи ће, али ријечи моје неће проћи“ (Мт. 24, 35). Јер, Он је Бог, Који у Цркви вјечно живи и дјелује кроз св. Духа. Стога је наша, вјера вјечна, непромјенљива, и незамјенљива.

У својој ускршњој радости, св. Црква, пјева : „Ове се испуни свјетлошћу: небо, земља и подземље, зато нека свако слави Христово васкрсење у коме се утврђујемо." Наслађујући се пиром васкрсења, ми примамо „благодат ва благодаћу“ (Јн. 1, 16). Уздиже наб из смрти у живот, из дубине гријеха у висине раја и спрема да се распадљиво обуче у не распадљивост, а смртно у бесмртност (1 Кор. 15; 48). Ријеке живота разливају се од Голготе до крајева земље, освећујући је тајнама и натапајући благодаћу, да се улију у море вјечности и царство блаженства. Чувају нас погубне духовне