Bratstvo

32

хришћанство је оптимизам. (свети су оптимисти зато што ве_Рују у Бога више него у свет, што љубе Бога више него свет и што је на свету и што се надају у Бога више него у себе, свет и што је на свету. Њихов оптимизам је искуством утврђени факат. Јер их вера никад није изневерила — Бог их је храбрио и у страдању, љубав Божја никад их није оставила, —_ увек им заслађивала горчину страдања, нада на Бога никад им није била узалудна — Бог им је- споро и ситурно пристизавао у помоћ. инспшрисао их да истрају у страдању и испуњавао им наду вечном радошћу. — _

Из вере се рађа оптимизам. Њиме се посведочава и ваг вршава вера. Свет и живот — гледан кроз веру — велико је добро. И зла у животу — посматрана кров веру — добра су. Вера релативна. зла мења у добро. СОтрадања са вером у Бога, нису страдања него духовна радост. Онај који живи вером не оскудева ни у чему у овоме свету, за њега нема таквог зла у свету, које би га могло поколебати. и изменити му оптимиетички поглед на живот. Не говорим ово ја. Ово сведочи највећи оптимиста после Господа Христа св. ап. Павле Свети и богоносни Павле вером у васкрелог Христа толико је себе осло(бодио чистог, огреховљеног човештва и пребацио се у сферу вере да је чистом вером живео. Сам каже: "ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сада живим у теду, живим вером у сина Божјег (Гл. 2, 20). Његов је принцип живота. живети за Христа и да они који живе не живе више "себи, него ономе који за њих умре и васкрсе (Ш Кор. 5, 15). Том животворном вером Павле је све могао У Исусу Христу, који му моћ даје (Пл. 4, 18). Моћ у њему —- Христова је свемоћ. Он што може — може чудотворцем свемогућим Христом који живи у њему и вером у Христа, Господа свога. Оптимизам Павлове моћи извире из вере, он је плод вере. Вером је св. Џавле живео, све могао, све љубио, све храбрио, све просвећивао, све тешио, свуда проповедао, све надмудрио, све ударце подносио као похвале, сва прогањања и тамновања проживео као веселе излете, све ране и окове покавивао као одликовања. све анђеле на, небу и људе на земљи превавишао је умом Христовим, ревношћу ва Христа и страдањем за Христа. Нико од људи ниј» схватио живот са већим оптимизмом од Павла апостола. Не само да је гледао на живот оптимистички, као што би сит гледао на гладнога, него је оживео оптимистички, сам ње тов живот је највећи и емпирички оптимизам. И то не оптимизам у теорији, као философија живота, Као радосно подно“ шење туђих невоља или добро мишљење о туђем страдању него оптимизам на делу, лични оптимизам : радосно поднотшење своје глади и своја зла схватити и проживети као добра. У том опробаном животном оптимивму, оптимизму у подвизи“ ма Павле је пенадмашан и сав у парадоксима богочовечанских.

ан ерериннн