Bratstvo

02 _

стављају, него да га пусте на миру. Додуше Узелчево писмо. ипак му је добро дошло, јер садржи доказ „ла немам ништа, заједничко с брошуром оног бедног Пелагића.“ Косановић је дио под сталним полицајним надвором у Бечу и морао се, пред шпијунима, одрицати веза о босанским емигрантима. П Из књиге г. Д-ра Васе Чубриловића. „Босански устанак

1875—1878 (стр. 16—17 и 220—223) знамо о учешћу Саве Косановића у припремању устанка, 1875 т. Ив те докуменловане књиге доносимо само чињеницу, да је у Сарајеву постојао Главни револуционарни одбор чији су чланови били: Саво Косановић, Отево Петрановић бивши српски учитељ у Тешњу, поп Петар Петровић (звани Фочак) бивши српски учитељ у Требињу и катихета српске женске школе у Сарајеву године 1872—1878, Филип Шпадијер, сарајевски учитељ 1969—1878. Овај „Главни одбор Босански“ основан је још за живота, кне. ва Михаила и наставио је рад и после његове смрти, „Неки чланови овог одбора имали су веза. са људима ив Бос. Крајине до пред сам устанак 1876. Архимандрит Саво Косановић путовао је у Русију две-три године пре устанка, (1279/78) у договору с друговима не само из Сарајева него и Крајине. (Причање Васе: Пелагића). Циљ пута је био да придобије руске службене и неслужбене кругове за нашу ствар у Босни,“ 1

За време свог кратког митрополитовања (од 29 марта 1881 до 15 септембра, 1585 год. (датуми по ст. кал) Косановић је двапут походио Босанску Крајину. Дошавши на митрополитски положај, колико по избору владе толико и вољом народа, затекао је пространу епархију, од Дрине и Лима до Сане и Саве, запуштену п неуређену. Уложио је сав свој труд и знање да се удовољи најпречим потребама оснивању богословије и конзисторије, подизању и обнављању порушених цркава и манастира, залштићавању затечених српских народних школа. Босамска Крајина, попаљена, и осиромашена у последњем устанку, била је изложена и другим невољама. Најтеже је била погођена колонизацијом страног елемента и верским притиском, што никако није одговарало пи народним тежњама, ни уложеним жртвама у борби за слободу. Саслушати све тегобе народне, тражити им лека и помоћи, паралисати штетне утицаје насртљивог окупатора, није била лака ствар. Косановић је радио неуморно, исправљао је пи помагао колико је могао, али није могао све тешкоће уклонити, ни свуда помоћи, Његова, енергија у раду и љубав за народ наилазила је на, отпор власти, која. је требала да га помаже. То се опажа и при његовим канонским визитацијама. Стално су га пратили окружни и котарски претстојници, под фирмом парадних дочека и