Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Јованом п е великом свитом стигла је овога часа у наше дворе, Нека војвода Вукашин и велики челник Оливер изиђу у сретање њиховом величанству п нека их поздраве у наше име, док ми не стигнемо да лично поздравимо нашу узвишену тетку, благовернога цара Шишмана и великога кнеза Јована, нашу браћу од тетке !

Вукашин и Оливер одоше хитно да изврше ову заповест, али не беху се спустили ни с пола Главице, они већ сретоше високе госте, који се пењаху узбрдо.

Озго се Главице цео је сабор могао лепо видети целу необичну поворку, која му се беше упутила.

Напред иде крупна средовечна жена и води своја два вина за руку. За њима десетак старијих и млађих жена у властелинском руху, па онда ејајна гомила бугарских бољара најзад њихове слуге и стотину сврчинских дворана и слугу, као и сви беспослени људи који се беху десили око дворова.

Све се то пење уз Главицу као морска плима уз стрму обалу.

Душану паде у очи да царица Ана и њени синови беху у сасвим белом оделу. То онда беше знак дубоке жалости, као што је данас црнина. „Прошла је година од смрти цара Михаила — помисли Душан — зашто они носе још дубоку жалост 27 И он похита убсусрет својим високим гостима, и срете их на самој ивици терасе. |

Царица Ана бризну у плач и паде Душану око врата. Шишман П. и Јован љубљаху му руке. Душан брво пришану својој тетки : „Прибери се, драга тетко, ја те дочекујем усред нашега државног сабора. Отегни срце и добро мери сваку реч коју ћеш казати“. Затим се саже те пољуби своју браћу од тетке, при чему пришану Шишману: „Не заборављај ни ва тренутак да си ти законити цар бугарски“.

Пошто се тако поздравио са својима и пријатељски климнуо главом свити њиховој, Душан узе Шишмана десно од себе, а царицу Ану, која је водила кнеза Јована лево, па кад њихове свите заузеше места иза њих он рече“.

— У име краљевске нам куће повдрављам наше рођаке, а у име сабора све српске земље и поморске поздрављам њихова величанства цара бугарског Шишмана М, и његову

241