Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

од краљева двора. Разлика бп сва била у том, што млади краљ, кад настане владати свим српским земљама и поморским, не би знао ни хитре Млечиће, ни лукаву Византију, с којима ће сваки час имати посла, а овако их у прете знаде, овако... он је сада све то могао да проучи, што онда као дете није могао ни разумети.

— Добро, добро — упаде пргави Прибац у реч — внам ја да ви светогорци умете говорити, све вам се мед осипље из уста. Да вас није било, Растко Немањић не би данас био Св. Сава. Ако јоши у овој муци помогнете, мал те нећу и ја бацити калпак и мач у море, па набити камилавку на главу и огрнути се црном расом !

У тај мах подигоше се тешке завесе на вратима, кроз која се улазило у стан младога крађа, и на њих изиђоше два момчића, оба као две румене јабуке, у богатом руву краљевских двородржица, поклонише се дубоко пред господом, па онда стадоше један с десне, а други с леве стране врата, придржавајући задигнуте завесе и један од њих изговори гласно:

—_ Честита господо, високо му краљевство, господар млади краљ долази !

Кнез Прибац и отац Андоније повукоше се у крај, очекујући младога господара.

После неколико тренутака појави се на прагу и сам Душан. Беше то младић од својих 28 година, огромнога стаса; малу те није био за који палац виши од самога џина Гребострека, на којега је и по лиду много наличио, само што му брци беху много мањи и што му брада тек ивбијаше. Не може се рећи да је Душан леп био у лицу; његове црте беху сувише оштре, "његов орловски нос сувише кукаст, љегово усне сувише меснате и једре, а око њих спуштаху се већ оно пруге у образима, које се не губе више, исто као и'она бора на челу између густих црних веђа, па ма какав израз био на лицу, весео или жалостан. На томе лицу беху дакле већ трагови многе борбе, гдекојег бола и бриге. Али што се још блистало пуном младићском снагом и лепотом, што је том оштром лицу давало неодољиву питомост и неки особити род мушке лепоте, то беху шегово црне очи, то беше по

9