Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— дато што је деспот Константин депста боља прилика за тебе сто пута од тога твога тривалскога кнежића: што он... а

И овај мах уђе слушкиња у ложницу.

— Госпођо — рече она — дошао је један калуђер из Свете Горе, и моди ва милост да изађе преда те!

— Шуестите га одмах !— рече госпођа, огрнувши преко своје беле, црвеном траком извезене тунике, плашт од скерлета, и гурнувши свој златни венац на глави, јаче у косу.

После неколико тренутака стајао је пред Јевдокијом сасвим стран човек, кога она никад не беше видела дотле.

То беше отац Андоније.

Шта ли он тражи у дворима лепе Јевдокије 2

Удовица изађе калуђеру насусрет, па му приђе руци.

— Добро ми дошао, свети оче, и у добри час ви ми дошао

- јер сам данас тако срећна, да бих све што имам испоклањала сиротињи, да бих цео свет загрлила, а камоли да притечем у помоћ једном св. манастиру 2 Ваш су манастир ваљда оплениле каталанске хорде, или Турци, или морски разбојници 2 Или оснивате какву нову сихастарију > —

— Ја не долазим да просим за мој намастир, светла госпођо — одговори отац Андоније најодабранијим грчким језиком, говорећи и благосиљајући је, па онда, се особитим погледом на Хрисанту, додаде — него сам те дошао молити ва друго нешто.

_Хрисанта разумеде тај поглед старчев, пребаци дугачки десни скут своје тоге преко JIČP07 рамена, поклони се, па изађе из ложнице.

Јевдокија седе и показа руком. једну столицу до себе, позивајући старца да и он седне. i )

— Ма како ти се учинило чудновато, светла госпођо, опет морам да изречем да, сам, седи старац каквога ме видиш, дошао испровити у тебе, јучерашњег детета, савет у једној важној ствари, од које зависи срећа п несрећа стотинама хиљада хришћанских душа ! —

И она га доиста, зачуђено DONJI својим великим очима,

— Савет од мене 2 !

— Да госпођо. У мојој муци и невољи не пресуђује хладни разум, нити много нагомилано искуство, јер од тога обојега

81